I lekovit i opasan - ne dirajte divlji paškanat po suncu

Bašte leti daju obilje plodova, ali kriju i određene opasnosti. Jedna od njih je divlji paškanat za kog možda niti ne znate da raste među vašim povrćem. 

Divlji, samonikli paškanat jednak je kultivisanom, što znači da ga možete koristiti u supama, varivima i drugim jelima u kojima i inače koristite korenasto povrće. No, može izazvati crvenilo, a nakon toga i plikove na koži, posebno ako ste ga dirali oznojeni i izloženi suncu. Ova biljka, kao i kultivisana, sadrži fototoksične furokumarine koji pod uticajem sunčevog svetla mogu da izazovu takvu reakciju.

Crvene mrlje prelaze u plikove 

Ovome sam sama posvedočila prošlog leta. Nakon par sati provedenih u bašti, u plevljenju i okopavanju, sutradan ujutro na nadlanici i zglobu su mi se pojavile crvene mrlje, poput opekotina. Nije mi bilo jasno o čemu je reč, iako sam već tada znala za opasnost koju krije ova biljka. Nakon 24 sata, mrlje su prešle u plikove, a jedan od njih je bio vrlo velik i bolan te je zahtevao tretman antiseptikom. Zarastanje je trajalo, a ožiljak je tu i nakon godinu dana. 

Pretraživanjem fejsbuk grupa o baštovanstvu, primećujem kako su slično iskustvo imali mnogi. 

Prvo ga detektujte

Prvo što treba da uradite jeste da ga uočite u bašti. 

Zašto ne treba čupati korov u bašti?

Kultivisani paškanat je dvogodišnja biljka iz porodice štitarki, i u prvoj godini sazreva zadebljali koren sličan peršunu, ali krupniji. Njegova samonikla verzija je nešto manjeg, nepravilnijeg i žilavijeg korena, ali aromatičnijeg ukusa. Koren je najčešće kupastog oblika, krem bele boje, glava ima 10 cm u prečniku, a može doseći težinu i do 500 grama. Na skraćenoj stabljici nalazi se rozeta jednostavno perastog dlakavog lišća, koja je bujnija i krupnija od peršuna. U drugoj godini razvije bujnu i razgranatu cvetnu stabljiku sa štitastim, žutim cvetovima.

Ne iskorenjujte ga, lekovit je

Ne morate ga iskoreniti iz bašte, jer je vrlo lekovit budući da ima snažna diuretička svojstva, pa se preporučuje kod tegoba s bubrezima i bešikom. Pomaže i kod regulisanja visokog pritiska, a narodna medicina ga preporučuje i za lečenje bolesti jetre, želuca, bubrega, artritisa, gihta i za mnoge druge zdravstvene probleme. 

Njegovo lišće i semenke možete osušiti i koristiti kao začin u jelima ili čaj. Koren koristite kao šargarepu, peršun ili celer. Takođe, njegovi cvetovi privlače oprašivače, a semenke koje ostanu preko zime, nahraniće ptice.

Ono što treba da uradite je da izbegavate da ga dirate za vreme jake sunčeve svetlosti, ili telo zaštitite odećom. U slučaju da ste zadobili opekotine, tretirajte ih kao sve druge, u čemu će posebno pomoći nevenova mast i krema od aloe vere. U slučaju jačih opekotina, svakako se obratite lekaru.