Prva i najstarija teorija o dominaciji je ona o vođi čopora odnosno iskonskoj sklonosti pasa da žive u čoporima gde vlada jedan jedini neprikosnoveni vođa.
Neretko se među vlasnicima pasa čuju rečenice "Moj pas je dominantan", "Moj pas se tuče sa drugim psima, jer želi da pokaže da je glavni"...
Sve ove rečenice ukazuju na navodnu dominantnost pasa, koju su zapravo nametnuli njihovi vlasnici. Zato mnogi smatraju da je domminacija kod psa, ključna stvar pri vaspitanju.
Sve ovo pokazuje kako vlasnici zapravo i ne znaju da li je njihov pas dominantan, a zato kroz ovaj tekst rešavamo sve dileme.
Prva i najstarija teorija o dominaciji je ona o vođi čopora odnosno iskonskoj sklonosti pasa da žive u čoporima gde vlada jedan jedini neprikosnoveni vođa. On se obično naziva alfa mužjak koji navodno do svog položava dolazi agresivnošću i nasiljem. Znači, zahvaljujući svom nasilnom i dominantnom ponašanju na tom tronu ostaje dok se ne pojavi, mlađi i nasilniji naslednik.
A da li je baš tako? Srećom po mnoge vlasnike i ljubitelje pasa, ova teorija nije tačna. Doduše, vukovi, koji su zapravo preci pasa zaista žive u čoporima koje uvek predvodi alfa par ženka i mužjak. Ali, ostatak čopora ne čine nasilno podređeni podanici već je reč o njihovom potomstvu.
Drugim rečima, vučji čopor nije ništa drugo već neka vrsta porodice kojom rukovodi roditeljski par. Naravno iz kojeg kasnije pojedini članovi, kad dođe vreme, odlaze da bi zasnovali svoj čopor.
Osim toga sukobi unutar čopora veoma su retki, jer svaka životinja zna svoju ulogu i spremno sarađuje. Ipak, koškanja, režanje i tuča između dve jedinke se događaju, ali koliko god to delovalo strašno, ne radi se o ozbiljnim sukobima već je reč o porodičnim razmiricama. Trebalo bi napomenuti kako pas, premda sa vukom deli skoro istu genetsku strukturu, nije vuk te je pripitomljavanjem postao sasvim drugačija vrsta koja nema karakteristike vuka.
U svojoj knjizi "Pseća vrsta" Džon Bradshav (John Bradshav) iznosi činjenice kako psi uopšte nisu životinje čopora u klasičnom smislu te rečeni. Doduše, lutalice žive u grupama i čoporu, ali u okviru njih ne postoji klasična piramidalna hijerarhija.
Što sve to znači za vašeg psa koji se izvalio na kauču ili travi u dvorištu i drema dok vi čitate ovaj tekst? Mnoga iskustva stručnjaka potvrđuju da pas neće biti vaspitan ukoliko nema autoriteta. Ono što je bitno jeste da autoritet i vođstvo ne podrazumevaju silu, grubost, pa čak ni nužno podređivanje u svim aspektima zajedničkog života. To konkretno znači da vlasnik mora da bude autoritet svom psu, ali i roditelj koji uvažava njegove potrebe, jer hteli vi to da priznate ili ne vlasnik snosi isključivu odgovornost za ponašanje svog ljubimca.
Zato vlasnici pasa - svoju dominaciju nad psom nikada ne dokazujte nasiljem, bezosećajnošću, iskaljivanjem besa, bahatošću i bezobzirnim ponašanjem. Dominacija nad psom se uspostavlja pre svega najosnovnijim vaspitanjem psa. Pravilnim vaspitanjem psa zapravo stvarate ljubimca i čuvara koji je pod kontrolom, ali i isto tako uživa u sigurnosti gde su uspostavljena jasna pravila.
Zato bi osnovnim komandama trebalo već od učite psa od njegovog trećeg meseca. Te komande su - "Ne!", "Sedi", "Čekaj", "Dođi". Ne bi trebalo da budite nestrpljivi i oštri, i da kažnjavate psa za svaki sitnicu odnosno ukoliko on odmah ne usvoji neku komandu, jer svaki pas ima različite sposobnosti učenja. Kada vas posluša, uvek ga nagradite pohvalom, češkanjem ili igrom, a ređe mu dajte hranu.
Kada je reč o psećoj dominaci često se radi o zameni teza. Iz nekog nejasnog razloga ponekad se svako pseće pokazivanje agresije povezuje sa njegovom navodnom željom da dominira nad nekim. Agresiju kod pasa, kao i kod ljudi, mogu da podstaknu različiti motivi, a najčešće je to strah i posesivnost.
Posesivnost najčešće kazuje da se pas bori oko resursa, pa se neretko događa da dozvoljava vlasniku da mu se približi dok jede, ali čim završi sa obrokom veselo dotrči na maženje. Ovde naime, nije reč o dominaciji psa nad vlasnikom, već se radi o banalnoj činjenici da naš četveronožac jednostavno ne kapira da hrana za pse nama ne znači koliko i njemu. Ukoliko u tom trenutku možda pokušamo da mu oduzmemo činiju kako bi bu dokazali ko je "glavni", pas će još više strepeti da će ostati - gladan, te iz tog straha može da vas ujede.
Naravno, postoje slučajevi karakterno, a i telesno snažnih pasa koji pokušavaju da nametnu vlasniku i okolini svoju volju ali i tu zapravo ne bi bilo ispravno govoriti o dominiranju nad ljudima, jer istini za volju pas zna da zavisi od čoveka. Ono što ne treba zaboraviti jeste i činjenica da i psi koji su mali rastom imaju jake vilice i oštre zube, pa posedovanje patuljastog psa nije opravdanje da ga pustite da radi po svome.
Vlasnik psu pruža smeštaj, hranu, vodi ga kod veterinara i zadovoljava emocionalne potrebe. Ukoliko i dođe do nesporazuma između vas i vašeg psa bilo kojim povodom i pod bilo kojim okolnostima, za takvo ponašanje su odgovorni isključivo ljudi. Komunikacija među psima takođe je složena, a i njihovi međusobni odnosi nisu uvek sasvim jednaki. Iskustvo govori kako u grupama ili između istopolnih jedinki nastaje određena hijerarhija, ali ni ona nije sasvim stalna i nepromenljiva.
Bilo kako bilo, dominacija i dominiranje, srećom, nisu presudne pseće funkcije. Pas kroz milenijume nije sproveo sklonost ka dominaciji već najpre saradnji pa i onu sa ljudima.
Tagovi
Autor
