Enciklopedija o kaktusima jedinstven i pun ljubavi poduhvat dr Radomira Dumičića

Ugledni penzionisani doktor školske medicine, 78-godišnji Radomir Dumičić iz Nove Gradiške, uprkos godinama, vrlo je vitalan i čovek pun energije, o čemu najbolje svedoči sve ono čime se bavi sa puno entuzijazma i ljubavi. Pesnička duša, pisac, slikar, urednik radioemisije, veliki zaljubljenik u muziku i film, kolekcionar, sportista. Među raznovrsnim interesovanjima, kaktusi su mu jedna od velikih ljubavi i strasti. Sa kaktusima se, kaže, druži od malih nogu - o tome smo više saznali u razgovoru koji smo vodili sa tim zanesenjakom.

Kada ste se i kako zaljubili u te bodljikave lepotane koji svoje vlasnike znaju da nagrade predivnim cvetovima?

Moja pokojna baka Ana volela je cveće pa i kaktuse, koje sam kao dečak povremeno zalivao i nesvesno uživao u njihovim velikim belim ili roze cvetovima. Bile su to vrste najčešćih i za uzgoj najjednostavnijih kaktusa "ježinaca", vrlo karakterističnih po tome što im se veliki cvet otvarao početkom noći, trajao čitave noći, a onda u toku dana, kod većine, cvet "obesi" glavu i polako vene. Oni se obično zovu "kraljica noći". I tako je to trajalo dok nisam krenuo na studije medicine. I tu se razvila ona prava ljubav, strast i hobistički nagon. Supruga Vesna je zapravo otvorila Pandorinu kutiju. Možda je ponekad i zažalila što me je prvi put odvela na prvi sprat u Masarikovu ulicu kod jedne gospođe koja je prodavala kaktuse, koje je nabavljala u Beču. Kada sam video tu neobičnu bodljikavu družinu različitih, do tada neviđenih oblika i cvetova, iz mene je provalila lavina strasti za kaktusima. Svi balkoni, nadstrešnice, terasa i prozori u stanu bili su nam svojevremeno načičkani tim "bodljikavcima", iako ima mnogo vrsta, koje nemaju ni jedne bodlje i možete ih nositi u rukama bez straha od uboda. I ta ljubav i divljenje prema kaktusima traju do dana današnjeg.

Brigu o ogromnoj kolekciji preuzeo sin Gvozden

Što se tiče moje kolekcije ona se kretala između 300 i 400 vrsta kaktusa. Moram naglasiti da, iako se na prvi pogled radi o jedinstvenoj porodici kaktusa, svaka biljka ima neke specifičnosti i zahteve koje uzgajači i hobisti moraju poštovati ako ih misle održati u životu ili uživati u jedinstvenoj lepoti njihovih cvetova. U mojoj kolekciji su se nalazile biljke sa mnogih geografskih širina i dužina - od Meksika i Argentine do Južne Afrike i Australije. Mi hobisti često razmenjujemo te specifične biljke pa za svoje kolekcije nabavimo i one vrste koje se ne mogu kupiti u cvećarama, čak ni u onim specijalizovanim za kaktuse.

Veliku ljubav prema kaktusima nasledio je Vaš sin Gvozden koji sada ima poveliku kolekciju?

Moram naglasiti da je najveća radost za roditelja kada dete zavoli njegov hobi jer je to garancija da će se zbirka održati, naravno i proširiti. Zaista sam srećan jer naš stariji sin Gvozden, inače doktor nauka, zaposlen u Zavodu za biljke Instituta za jadranske kulture, takođe je veliki zaljubljenik u kaktuse. Svi kaktusi koji su godinama bili kod nas zbijeni u stanu, zimi u podrumu, po prozorima, sobama, sada slobodno dišu u njegovom stakleniku u koji po čitav dan dolazi sunce što je za mnoge kaktuse pravi "raj". Kolika je sada tačno njegova kolekcija bilo bi mi teško reći, ali mislim da je najmanje ista kakva je bila i kod mene ili veća. On stalno nabavlja nove vrste i popunjava kolekciju. Povezan je sa nekim proizvođačima kaktusa i sukulenata kojima je to hobi ili izvor prihoda.

Smatra se da ima oko sedam hiljada različitih vrsta kaktusa

Koja je postojbina kaktusa, gde su njihova najveća prirodna staništa?

Svet kaktusa pripada Novom svetu - Severnoj i Južnoj Americi. Naravno da svaka vrsta ima i svoje stanište pa se u prirodi ne mogu naći svi kaktusi na jednom mestu, već vrste karakteristične upravo za to područje. Svaka vrsta ima svoje specifične uslove za razvoj i razmnožavanje. Oni koji vole filmove "kaubojce" često u kadru vide velike Saguaro kaktuse, čija su staništa najčešće u Severnoj Americi. Druge vrste kao Notocactus magnificus rastu u suvim područjima Južne Amerike - Peru, Argentina, Urugvaj...

Imate li neke podatke o broju vrsta, podvrsta i rodova kaktusa? Koja je njihova osnovna podela?

Što se tiče vrsta i broja kaktusa u različitim izvorima navedeni su različiti podaci. Smatra se da ima oko sedam hiljada različitih vrsta kaktusa. O podvrstama i drugim kategorijama teško je govoriti. Na primer jedan autor navodi da ima 176 poznatih rodova sa preko 2200 vrsta. Što se tiče podele tu je dosta haotično stanje jer mnogi proučavaoci prebacuju jednu porodicu u druge pa za isti kaktus postoji i po desetak i više različitih sinonima. To naravno pravi zbrku među ljubiteljima, ali i uzgajivačima. Pišući enciklopediju o kaktusima, nalazio sam jednu te istu biljku pod različitim imenima, što me često dovodilo u nedoumicu kako je "krstiti". Najviše sam koristio podatke iz knjige "Kakteen von A bis Z" Waltera Haagea, jednog od najvećih  autoriteta na ovom području.

Radomir Dumičić: Bolje zaboraviti zaliti kaktus nego ga previše zalivati

O uspešnom uzgoju kaktusa treba dosta znati pa Vas za ovu priliku molim da nam istaknete neke osnovne karakteristike uzgoja i negovanja kaktusa?

Kako sam rekao, prirodno stanište kaktusa nije Evropa već Severna i Južna Amerika. Dakle, kaktusi u našim prilikama žive u nenormalnim, neprirodnim uslovima, koje bar donekle moramo prilagoditi njihovim prirodnim staništima. Pojedine vrste žive u pustinjama gde godinama ne padne ni kapi kiše, a biljke žive, cvetaju i razmnožavaju se zahvaljujući sposobnosti da po noći maksimalno apsorbuju i koriste vlažnost vazduha. Zanimljiva je i jedinstvena spoznaja da biljka koja nema lišća, a koje ima veliku ulogu u životu drugih živih bića, uspešno raste, cveta i razmnožava se. Priroda je tu napravila pravo čudo. Ako listate knjige koje obrađuju kaktuse videćete zapanjujuću činjenicu da kaktusi uspešno rastu gotovo u samom kamenu. To upućuje da tim biljkama ne treba mnogo za uspešan život. Čak šta više, poznato je da preterano dobri uslovi pospešuju rast biljke, ali u tom slučaju izostane cvetanje, a time i seme.

Osnovno pravilo je da kaktusima u našim uslovima uzgoja treba osigurati suvo i hladno prezimljavanje, najbolje u svetlom podrumu. Druga pretpostavka je da ih preko zime ne treba zalivati ni dohranjivati. Pre unošenja u zimovalište, treba ih malo prosušiti, uneti i do proleća držati suve, bez vode. Time ste osigurali da vas, kada ih iznesete, daruju obiljem cvetova.

Ima i vrsta kaktusa (Melocactusi) kod kojih temperatura ni zimi ne sme pasti ispod plus 14 stepeni. Dakle, za uspešan uzgoj treba poznavati životni ciklus svake vrste kaktusa.

Neobično je važno iznošenje iz podruma u proleće. Kaktuse u prvim danima moramo zaštititi od direktnog jakog sunca da ne dobiju opekotine i tako izgube lepotu tijela. Najbolje ih je izneti kada je oblačno vreme, a ako je sunčano onda ih nakon jutarnjeg slabijeg sunca prekriti neprozirnim mrežama ili naprosto staviti novinski papir iznad njih. Posebno je važno vreme kada treba početi sa zalivanjem. U početku im je dovoljno prskanje tela prskalicom. Kada počinje rast, onda se može početi sa dodavanjem i vode u zemlju, ali umereno da ne dođe do truljenja korena. Poznato je da kaktusi vole "suve noge". Tek kada počnu intenzivno rasti onda ih treba zalivati. Što se tiče vlažnosti zemlje postoji uzrečica koja kaže da je bolje zaboraviti zaliti kaktus nego ga previše zalivati. Uostalom, većina njih žive u suvim predelima.

Kada kaktusi počinju cvetati mogu se jednom do dva puta mesečno prihraniti posebnim đubrivom za kaktuse. Ne sme se zaboraviti da većina kaktusa za vreme jake vrućine u julu i avgustu prestaju rasti pa zalivanje treba smanjiti na minimum i retko. Odnosno treba ih samo osvežavati vodom. Na kraju preporučuje se da se zalivaju tako da se potope u posudu sa vodom i drže dok se ne ovlaže i vrate na mesto. Ako su imali podlogu, višak vode iz njih treba izliti. Evo i jednog praktičnog saveta u vezi zalivanja: zabodite čačkalicu u zemlju pored kaktusa, ako je suva vreme je da zalijete biljku, ako se oko čačkalice još uhvatila zemlja znači ima još vlage i ne zalivajte.

Enciklopedija sadrži 25 knjiga sa oko 21.250 stranica sa slikama

Vi ste u neku ruku fanatik kada je reč o kaktusima. Pišete svojevrsnu enciklopediju o kaktusima, veliki je to projekat, čini se, jedinstven ?

Ranije sam napomenuo da je veliki zaljubljenik u kaktuse i moj stariji sin Gvozden pa sam mu, uz Božju pomoć, odlučio pripremiti i ostaviti Enciklopediju kaktusa koja će mu omogućiti identifikaciju novih nepoznatih vrsta o kojima ništa ili malo zna. Služeći se postojećom literaturom napunio sam 25 knjiga sa oko 21.250 stranica sa slikama tih bodljikavih lepotana, uz još 19 knjiga za mene najzanimljivijim primercima, dakle sve ukupno to je 44 toma na oko 37.500 stranica. Sada me čeka još veći posao - o svakoj vrsti napisati najosnovnije podatke. Ne mnogo, 10 do 20 rečenica, ustvari njihovu biografiju. Trebalo mi je oko četiri godine, u proseku 20 sati dnevno da to privedem kraju, a koliko vremena treba da im napišem i biografiju to samo Gospod zna.

Novogradištani Vas poznaju kao cenjenog lekara (o tome najmanje govorimo u ovom tekstu), ali i po još nekoliko hobija, odnosno strasti, u kojima dajete čitavog sebe!

Moram reći da sam malo prekardašio sa hobijima ili interesima i da ne stignem zadovoljiti sve potrebe koje sam svesno ili nesvesno natovario na leđa. Dakle, uz kaktuse, velika mi je strast muzika. Na Radiju Nova Gradiška od 1990. godine vodim evergrinsku muzičko - govornu emisiju "Sećanja" (sredom od 20:30 do 22:00 sata) koja se putem interneta sluša po čitavom svetu. Do sada sam uredio i vodio 1.205 emisija. Pišem muzičke knjige, muzičke vremeplove dan po dan - do sada šest tomova, napisao knjigu Oskara od 1928. godine, knjigu Gremija od 1958, a napisao sam i nekoliko knjiga "Top lestvice popularne muzike", o filmskoj muzici, poluautobiografski roman, 44 zbirke poezije (sve ukupno oko 5000 pesama), od čega je pet zbirki publikovano.  Pisao sam feljtone za gradske novine, napisao ne mali broj aforizama i još ponešto. Rekreativno se bavim sportom, dva puta nedeljno igram fudbal, vozim bicikl desetak kilometara dnevno, uživam u svom oldtajmeru - Pežo 404D iz 1971. godine, slikam u tehnici suvog pastela i portrete u olovci i tu ću se zaustaviti da se ne stekne utisak da sam neskroman. Slikanjem i pisanjem pesama bavi se i supruga Vesna, koja mi je velika podrška u životu. Ona je, zapravo, "kriva" što sam postao neizlečivi zavisnik od kaktusa.

E da, vratimo se još malo tim mojim bodljikavim ljubimcima. Povremeno im pustim muziku, osećam kako bolje napreduju. Ne dirajte ih previše. Kada požele vašu pažnju to će napraviti poklanjajući Vam prekrasne cvetove!