Prethodnih dana zemlju je poharalo olujno nevreme praćeno jakom kišom, vetrom i gradom koja je oštetilo mnoge bašte. Pogledajte kako pomoći oštećenim biljkama
Letnja nevremena sve su češća poslednjih godina, a grad zna u samo nekoliko minuta da uništi trud uložen kroz mesece rada u bašti, čemu smo svedoci i poslednjih dana kada je olujno nevreme zabeleženu u mnogim delovima Srbija. Iako šteta može da izgleda ogromno, priroda je često otpornija nego što mislimo - a uz pravovremenu negu, mnoge se biljke mogu uspešno oporaviti, naravno, zavisno od stepena oštećenosti.
Prvi korak je smireno proceniti stanje. Važno je ukloniti sve ostatke koje je vetar doneo - slomljene grane, lišće, komade plastike ili drugih predmeta koji su završili među biljkama. Tada pažljivo pogledajte svaku biljku. Ako su stabljike slomljene, plodovi zgnječeni ili listovi pokidani, štetu je potrebno sanirati što pre. Oštećeni delovi biljke mogu postati ulazna tačka za gljivične bolesti, pa ih treba odseći čistim i oštrim baštovanskim makazama.
Posebnu pažnju treba posvetiti biljkama koje su se nagnule ili kojima je koren delimično izvučen iz zemlje. Takve biljke treba pažljivo uspraviti, učvrstiti pomoću kolaca i ponovno zagrnuti zemljom. Nežnim pritiskom oko korena pomoći ćete biljci da se stabilizuje i nastavi rast.
Nakon fizičke sanacije, biljkama treba pomoći i na nutritivnom nivou. Ukoliko je potrebno, zalivanje ujutru ili kasno uveče osiguraće potrebnu vlagu, posebno ako je zemljište isušeno. Preporučuje se primena blagih organskih đubriva, kako bi se podstakao rast i oporavak, ali izbegavajte preobilno prihranjivanje odmah nakon štete jer biljkama u stresu treba postepena regeneracija. Biljke možete ojačati i biostimulatorima, ali treba znati da oni nisu zamena za đubriva.
U danima nakon nevremena važno je pratiti znakove razvoja bolesti, posebno na oštećenim listovima. Vlažno i toplo vreme pogoduje gljivicama, pa nije loše preventivno primeniti prirodne preparate koji će jačati biljku i smanjiti rizik od infekcija.
Možete pripremiti čaj od preslice (Equisetum arvense). Ona je izuzetno bogata silicijumom, koji jača ćelijske zidove biljaka i čini ih otpornijima na gljivične bolesti poput plamenjače i pepelnice. Priprema: 100 g sveže ili 10–15 g suve preslice preliti sa 1 litrom vode, prokuvati 20 minuta, procediti i razrediti u razmeri 1:5 pre prskanja po biljkama.
Mleko sadrži prirodne enzime i bakterije koje mogu sprečiti razvoj gljivičnih infekcija, a ujedno služi i kao blagi folijarni hranljivi dodatak. Primena: pomešati kravlje mlijeko sa vodom u razmeri 1:9 i prskati po lišću svake dve nedelje. Možete u rastvor dodati i kašičicu sode bikarbone. Uvek prskati uveče ili rano ujutru.
Kopriva je klasik među prirodnim preperatima - bogata je azotom, gvožđem i mineralima, podstiče rast i jača biljke. Priprema tečnog đubriva: 1 kg sveže koprive preliti sa 10 litara vode, ostaviti da fermentiše 10-14 dana (uz svakodnevno mešanje), prociditi i razrediti u razmeri 1:10 za zalivanje ili 1:20 za prskanje po lišću.
Nisu manje važni beli luk i luk koji imaju snažna antibakterijska i antifungalna svojstva. Priprema rastvora: sitno naseckati glavicu belog ili crnog luka, prelit 1 litrom tople vode, ostaviti 24 sata, procediti i poprskati biljke.
Kako bi se slična šteta u budućnosti smanjila, vredi razmisliti o dodatnoj zaštiti osetljivih biljaka. Postavljanje zaštitnih mreža protiv grada iznad zasada, izgradnja jednostavnih nadstrešnica ili sadnja u zavetrinama mogu znatno pomoći u očuvanju roda. Ulaganje u zaštitu često se isplati više nego kasniji pokušaji spašavanja oštećenih biljaka.
Tagovi
Autorka
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
