Kako biostimulatori utiču na biljku?

Zbog čestih pojava stresnih uslova i promena klimatskih faktora, u poljoprivrednoj proizvodnji primena biostimulatora postaje jedna od redovnih tehničkih mera. Njihovom pravilnom primenom, kako navodi viši stručni saradnik za ratarstvo, Jovana Todorović iz Resora za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi RS, smanjuje se negativan uticaj brojnih stresnih uslova, te svojim pozitivnim delovanjem utiču na otpornost, kvalitet i visinu prinosa biljnih kultura.

Biostimulatori su hemijska jedinjenja koja imaju stimulativni uticaj na određene fiziološke procese u biljkama. Njihovo poreklo može biti prirodno (biljni ekstrakti) ili veštačko (sinteze u hemijskim laboratorijama).

Povećavaju značaj đubrenja

Prema Veću evropske industrije biostimulatora (EBIC ), biljni sadrže supstance ili mikroorganizme koji stimulišu prirodne procese kako bi se povećala apsorpcija hraniva i njihovo iskorišćenje, izdržljivost na abiotičke stresove te neizostavno kvalitet prinosa.

"Razlikuju se od drugih poljoprivrednih inputa kao što su đubrivo i sredstva za zaštitu bilja, tako što koriste drugačije mehanizme i deluju nezavisno o prisutnosti hraniva u proizvodima", navodi Todorović napomenuvši da pritom, oni ne deluju direktno protiv štetočina ili bolesti te stoga funkcioniraju kao dodatak uz primenu đubriva i sredstava za zaštitu bilja.

Iako povećavaju značaj đubrenja, stručnjak naglašava da oni nisu đubrivo i ne mogu zameniti njegovu ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji. Prema sastavu mogu se podeliti na:

• Biostimulatori na bazi aminokiselina;
• Biostimulatori na bazi ekstrakta morskih algi (Ascophyllum nodosum, i dr.) i ekstrakti mikroalgi;
• Biostimulatori na bazi huminskih ekstrakta (huminske i fulvo kiseline);
• Mikrobiološki preparati (metaboliti gljiva, bakterija i ostalih mikroorganizama);
• Elementi u tragovima (silicijum, jod, selen i drugi rijetki elementi);
• Vitamini B i D grupe.

U poljoprivrednoj proizvodnji se najčešće koriste oni na bazi aminokiselina, ekstrakta morskih algi i preparati na bazi huminskih ekstrakta (huminskih i fulvo kiselina).

"Njihova posebnost se ogleda u niskoj molekularnoj masi, lakom usvajanju, nije potrebna dodatna energija, i lakom prodiranju u list te ne zavise od aktivnosti hlorofila", ističe savetodavac i kaže kako je za pravilno odvijanje svakog fiziološkog procesa u biljci neophodno prisustvo određene aminokiseline.

Utvrđeno je postojanje gotovo 250 različitih aminokiselina od kojih 20 ima fiziološki važnu i specifičnu ulogu u metabolizmu biljaka. Prema poreklu sirovine za ekstrakciju, one se mogu podeliti na:

• ekstrahovane iz materijala životinjskog porekla,
• ekstrahovane iz materijala biljnog porekla, 
• sintetske i
• aminokiseline dobijene iz metabolita mikroorganizama.

Efekat protiv stresa

S gledišta biljke, ne postoje razlike u njihovom usvajanju iz različitih izvornih sirovina. Biljka ih prepoznaje prema biohemijskom sastavu, te ih kao takve može uključiti u svoje fiziološke procese.

"Za potpuni efekat protiv stresa preporučuje se njihova preventivna primena. Međutim, kako se pojedine stresne situacije ne mogu predvideti, aminokiseline pokazuju i vrlo dobar kurativni učinak protiv posledica stresa", kaže Todorović. 

Stresne situacije u usevima - kako pomoći biljkama?

Doza primene biostimulatora na bazi aminokiselina zavisi od više faktora, kao što su intenzitet i vrsta stresa, razvojna faza biljke i koncentracija slobodnih aminokiselina u preparatu. Generalno, doze primene kreću se od jedan do pet litara po hektaru.

"Uglavnom se primenjuju folijarno (samostalni tretman ili u kombinaciji s folijarnim đubrivima ili pesticidima) jer se brzo i lako usvajaju preko lista", pojašnjava savetodavac i kaže da se efikasno mogu primeniti i kroz sisteme fertirigacije, jer se dobro usvajaju i preko korena, a dobro utiču i na mikrobiološku aktivnost zemljišta.

Glavni značaj ovih materija ogleda se u povećanju otpornosti biljaka na stresne uslove, podsticanju svih fizioloških procesa u biljci (rast, cvetanje, oplodnja, sinteza suve materije), bolje usvajanje hraniva (povećanje značaja ishrane), te povećanje kvaliteta i visine prinosa poljoprivrednih kultura.