• Korparstvo
  • 01.02.2017. 17:30

Kad na vrbi "rodi" korpa

U okolini Rekovca na desetine hektara je zasađeno prućem, ili vrbom. Ono je osnovna sirovina u korparstvu, a to je zanat koji je u nekoliko sela ove opštine još uvek na ceni. Pre umeća pletenja korpi, svaki od nekoliko desetina majstora - korpara prvo je savladao veštinu gajenja ove biljke.

Foto: Biljana Nenković
  • 1.507
  • 163
  • 0

Da li ste se nekad zapitali kada dobijete cveće, voće ili kolače u korpi od pruća koliko je truda potrebno da se ona napravi? Nije u pitanju samo veština i savladani zanat da se ona isplete, već je njena izrada usko povezana i sa poljoprivredom. Jer, pruće negde i neko mora prvo da odgaji. U okolini Rekovca na desetine hektara je zasađeno prućem, ili vrbom. Zovu je još i šibom. Osnovna je sirovina u korparstvu, a to je zanat koji je u nekoliko sela ove opštine još uvek na ceni.

Pre umeća pletenja korpi, svaki od nekoliko desetina majstora - korpara prvo je savladao veštinu gajenja ove biljke. Zato oni kažu da korparstvo nije lak posao i da podrazumeva dug proces. Zemlju treba obraditi, vrbe zasaditi, okopavati, kositi. Od sadnje pruća, pa do korpe u koju stavljaju cvetne aranžmane prođe i dve godine.

I za vrbu treba motika

"Za reznice se koriste štapići vrbe, koji se pobadaju u zemlju. Puni su biljnog hormona rasta, pa se brzo ukorenjavaju i imaju brz prirast. Za sađenje vrbe pogodno je vlažno zemljište. Zbijenost tla utiče na kvalitet, jer tvrdo zemljište daje tvrdo drvo. Takva vrba je čvršća, ali se teže plete. Najvažnije je da polje bude čisto od korova", kaže Zoran Antić, iz Belušića kod Rekovca.

On se od detinjstva bavi korparstvom, te mu je gajenje vrbe blisko koliko i pletenje korpi. Kaže da se u ovom kraju za korpe obično koriste amerikanka, kultivisana vrba crvene boje, ali i zlatica. Obe vrste su cenjene u korparstvu.

Zoran se od detinjstva bavi korparstvom

Košenje plantaže

"Posle sađenja, pruće se vrlo brzo primi i brzo raste. Sledi košenje i to u kasnu jesen, kad opadne lišće. Danas se to radi traktorskom kosilicom, što je brže. Nekad se ručno kosila pomoću 'kosira'. Kad se pokosi i dopremi sa njive, prvo se klasifikuje po visini i kategoriji, vezuje u snopove, i onda je pruće spremno za kuvanje", objašnjava Zoran.

Kuva se u velikim kazanima ili kadama najmanje šest sati. Za kuvanje jedne ture od početka loženja vatre potrebno je oko 12 sati. Voda se doliva nekoliko puta. Nakon kuvanja pruće se hladi, a onda sledi težak fizički rad.

Težak i prljav posao kuvanja i ljuštenja

"Za ljuštenje kore sa pruća potrebna je snaga. Ko koliko može da uzme u ruke on toliki snop stavlja u mašinu koja skida koru sa prutova. Potom ide sušenje. Nisu potrebni nikakvi posebni uslovi, osim da se ne izlažu suncu. Suvo pruće spremno je za pletenje nakon namakanja oko sat vremena u hladnoj vodi, što joj privremeno vraća elastičnost. Tek tada na scenu stupa umeće pletenja korpi, zatim lakiranje i sušenje", kaže Zoran.

Zoran ima oko jednog hektara vrbe. Ovaj domaćin godišnje poseče preko dva i po vagona sirovog pruća, odnosno utroši osam tona belog pruća. Svoje proizvode prodaje na vašarima i saborima, a jedan deo odlazi cvećarima, kojima je to važan rekvizit u aranžiranju.

Foto: Biljana Nenković


Foto prilog


Tagovi

Rekovac Zoran Antić Gajenje vrbe Kuvanje vrbe


Autorka

Biljana Nenković

Biljana Nenković je više od dvadeset godina novinar izveštač iz Kragujevca i Šumadije za nacionalne medije. Preferira afirmativne priče koje podstiču pozitivnu energiju. Moto kojim se rukovodi - Koliko možeš, toliko se usuđuj, i malo više od toga!

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Dejan Vilotić iz Grabovca nekoliko decenija bavi se proizvodnjom rasada a ovaj posao započeo je njeg... Pročitaj celu belešku »