Beru se kasno u jesen, obično u oktobru i novembru, kada plodovi postanu potpuno zreli. Najbolje je brati ih nakon prvih mrazeva jer ih on "omekša", učini slađima i ukusnijima
Mušmula se često naziva zaboravljenim voćem jer je bila vrlo popularna u prošlim vremenima. Uzgajala se još u antičko doba, a spominju je stari Grci i Rimljani. Danas je manje zastupljena u savremenoj poljoprivredi, uzgaja se većinom hobistički, a najviše je prisutna u ruralnim područjima, posebno na Mediteranu i delovima istočne Evrope.
Osim plodova, cenjena je i kao ukrasna biljka zbog lepih belih cvetova koji krase bašte u proleće.
Bogata je vitaminom C i taninima, kao i vlaknima, što je čini korisnom za probavu i jačanje imuniteta.
U narodnoj medicini se koristi za čajeve ili lekovite preparate, jer ima protivpalno, antivirusno i antibakterijsko delovanje. Pomaže kod probavnih problema, za lečenje bronhitisa, kontrolu gihta i kod bubrežnog kamenca. Ipak, pre svake upotrebe se treba savetovati s lekarom.
Imaju specifičan slatko-kiselkast, aromatičan ukus, što zavisi od zrelosti. Podseća na kombinaciju jabuka i krušaka, s notom badema. Dok još nisu potpuno zrele, mogu biti grublje teksture, kiselije i ukusa koji pomalo skuplja usta.
Beru se kasno u jesen, obično u oktobru i novembru, kada plodovi postanu potpuno zreli. Najbolje je brati ih nakon prvih mrazeva jer ih on "omekša", učini slađima i ukusnijima. Ako se uberu ranije, treba ih ostaviti na hladnom i tamnom mestu gdje mogu dalje da dozrevaju.
Najbolje su za upotrebu kada su prezrele, smeđe i blago slatke, izgledom i na dodir gotovo pokvarene.
Ovo voće se osim konzumacije u svežem stanju najčešće koristi u pripremi marmelada, džemova i kompota. Od nje se takođe prave rakije ili likeri, a koristi se i u poslasticama.
Mušmula kada sazri ne može dugo da se čuva, pa je najbolje preraditi je u marmeladu ili džem. Evo jednostavnoga recepta za marmeladu.
Sastojci:
- 1 kg zrelih mušmula
- 500 g šećera (količina se može prilagoditi zavisno od slatkoće voća)
- Sok od jednog limuna
- Voda
Plodove operite i ogulite kožicu. Stavite ih u posudu, dodajte vode toliko da ih prekrije i kuvajte na laganoj vatri dok voće potpuno ne omekša. To može potrajati oko 20-30 minuta. U slučaju da je zrelo, postupak može biti i kraći.
Kada omekša, propasirajte ga kroz sito kako bi se odvojile koštice. Smesu vratite u lonac, dodajte šećer i limunov sok, po želji cimet, karanfilić. Kuvajte još 20-30 minuta, dok se marmelada ne zgusne. Povremeno mešajte da ne bi zagorelo.
Da biste proverili je li gotova, stavite kap, dve na hladan tanjir i ako se zadrži bez curenja, spremna je za teglice.
Vruću marmeladu ulijte u sterilizisane tegle, odmah zatvorite poklopcem i okrenite naopako kako bi se vakumirale. Ostavite ih da se potpuno ohlade pre nego što ih stavite u špajz.
Mušmula se može odlično kombinovati ss drugim voćem kako bi marmelada dobila bogatiji ukus. Tako će slatka jabuka dati blag ukus i finiju teksturu, a kombinacija s kruškom može pojačati slatkoću i dati kremastu konzistenciju.
U kombinaciji s dunjom, koja ima sličnu teksturu i ukus, daće aromatičnu i marmeladu bogatog ukusa.
Ako imate prezrele mušmule, dodatak soka narandže i(li) limuna će dati osvežavajući ukus.
Kako vi najviše volite da ih jedete? Ako imate neki recept, podelite s nama u komentaru ispod teksta.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka