Jesen i zima su vreme planiranja bašte, a deo svakog dobrog baštovanstva je i kvalitetno seme. Marcela Velfl, poznata pod profilom Cosmic Gardener, upoznala nas je na radionici u AA Zero-utočište sa prednostima adaptivnog semenja koje poslednjih godina skuplja i seje na svom imanju u Križevcima u susednoj Hrvatskoj.
Pre četiri godine Marcela Velfl krenula je da skuplja seme, ali sa posebnom misijom - sakupljanje semenja biljaka koje će preživeti sve što ih može snaći, od suša, visokih temperatura, puževa i stenica do potpunog zanemarivanja njihove baštovanke. Po zanimanju profesorica engleskog jezika i pedagog, odlučila je da svoj dotadašnji život projektnog menadžera zameni uzgojem zdrave hrane i adaptivnim baštovanstvom, podsećajući na staru izreku kako je hrana lek.
"Nisam htela stalno da strepim nad biljkom, pazim da li ima dovoljno vode, đubriva, da uklanjam puževe, prskam i slično jer moj cilj nije bio da dobijem obilje plodova, moj cilj je bio da dobijem izdržljivu biljku koja će uspeti uprkos svemu, koja će se sama izboriti. Njeno seme sam htela da sačuvam“, priča Marcela inače pobornica landrace pristupa prema kojem se seme prilagođava lokalnim uslovima.
Na porodičnom imanju na području Križevaca se oduvek bavila baštovanstvom, ali poslednjih godina to je mesto eksperimentisanja i pokušaja da se ukrštanjem različitih sorti unutar vrste dobiju otporne i izdržljive biljke. Tako se hvali blitvom koja u njenoj bašti izdržava i temperature od minus deset stepeni, a i niskim pasuljem koji je uspeo uprkos višednevnim temperaturama iznad 30 stepeni. Kako je deo svetske zajednice skupljača semena Going to seed, kod nje nije neobično zateći beli luk iz Maroka, grašak iz Švedske, pasulj iz Majorke, više i ne zna odakle je sve dobila semenje.
"Ako visoki pasulj u Majorci uspeva na plus 40 stepeni, pa naravno da želim da isprobam kako će uspvati i u našoj klimi. Ukrstiće se sa drugim sortama i nadam se da ću kroz tri generacije dobiti visoki pasulj koji će izdržavati visoke temperature kakve su sve češće tokom leta“, strastveno priča Marcela dok nam prosleđuje sitne semenke i pita da li znamo o kojem je povrću reč. Niko ne očekuje da je u pitanju krompir jer smo svi navikli da ga dobijamo iz krtola.
"Ista stvar je i sa belim lukom“, spominje pokazujući marokanski beli luk koji je donela sa putovanja: "Retko ko je video seme belog luka jer njega od pamtiveka kloniramo i navikli smo da sečemo njegove cvetne stabljike jer ako ih pustimo dobićemo manji beli luk i na taj način on nikada ne dobija priliku da pusti seme“.
To je važno, ističe, jer biljka koja izraste iz semenke ima mnogo bolje preduslove za kvalitetni rast i razvoj.
"Nekada je svako selo imalo neku drugu sortu iste vrste i sve se delilo i ukrštalo, a onda smo pre više od 50 godina počeli da stvaramo čiste sorte iako one s godinama postaju sve slabije i podložnije bolestima“, objašnjava Marcela premda je jasno da njen neobičan način brige o semenju nije nešto što se može jednostavno prihvatiti jer većina konvencionalnih vrtlara želi tačno da zna šta seje.
I sama priznaje da je upitno kakav ćemo kukuruz zapravo dobiti ako uzmemo njno sjme, ali ono što zna je da će biti izdržljiv i otporan.
"Prve bamije koje sam sejala iz ovog podneblja narasle su samo 10 centimetara i znala sam da je to zbog semenja. Kad sam na razmenama skupila seme bamija iz celog svijeta i pomešala s tim lokalnim, prvo su se mučile, ali onda su se korenjem izborile i pola posejanog je uspjlo. Poslušale su me kad sam im rekla da moraju pomoću korena pronaći šta im nedostaje“, duhovito će ova šaptačica semenju napominjući da je ukrštanje i puštanje biljaka da stvore seme jedini način da se razviju vrste koje će biti otporne na klimatske promjene.
Većina bolesti koje imaju biljke danas genetskog su porekla, kaže Marcela, i nastale su jer želimo da sačuvamo čistoću sorte. A važno je da se razvija seme koje će prenositi informacije, od one kako se odupreti puževima do toga kako zadržati vlagu.
"Smisao adaptivnog baštovanstva je da pustimo biljke da misle same za sebe, one su snalažljive kao i mi i moramo im dati priliku za to, a ne stalno skakati oko njih. Srećom, nisam industrija i ne moram garantovati uvek isti rezultat, ja biljkama dajem priliku da proslede život i stvore otpornost, moj je cilj da dobijem hranu, a ne tačno određenu sortu“, naglašava.
Za priče o snalažljivosti biljaka ne treba tražiti daleko, dovoljno je spomenuti kraljicu letnjih bašti – paradajz i njegov neobičan put. Paradajz koji je stigao iz Južne Amerike vremenom je izgubio velike cvetove, koje divlji i danas ima, kako bi privukao oprašivače. U Evropu su doputovale biljke, ali ne i južnoamerički oprašivači pa su se morale prilagoditi, postale su samooplodne i prepustile se vetru za oprašivanje. Kada u svojoj bašti dobije upravo takve prilagodljive vrste, Marcela brižno povećava svoju banku semenja, ali i rado deli s entuzijastima koji su spremni da vrtlare na isti način.
"Ako ostanem bez neke svoje omiljene vrste jer su mi je pojeli miševi, znam da ću je moći ponovo naći kod nekog drugog baštovana. Razmenom semenja se ono zapravo i čuva“, reći će.
Sledeći korak je skupljanje pustinjskih sorti jer kako kaže one su fleksibilnije i moraju biti jer suše u Maroku traju u proseku četiri do sedam godina. Te biljke rastu u čistom pesku, zalivaju ih jer inače ne bi rasle, ali sigurno ne više od jednom nedeljno jer je struja za pumpe skupa. Na pitanje da li je svesna da se nabavkom semena iz različitih delova svijeta na taj način mogu uneti i patogeni, Marcela odgovara kako ona želi da sačuva otporne biljke, a seme razmjnjuje tek kad se pokaže uspešnim kroz nekoliko generacija.
Imati ciklus od semena do semena u zemljištu koje ne zahteva đubrenje jer ga biljke same đubre, zapravo je najvažniji korak prema samoodrživosti. A to je ono čemu bi svako s komadićem zemljišta, pa makar u tegli na balkonu, trebao da teži. Marceline projekte i radionice možete zapratiti na FB profilu Cosmic Gardener.
Tagovi
Autorka
