Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Gradnja vrtnog jezerceta
  • 10.04.2016. 08:00

Kako izgraditi jezerce u vrtu?

Veštačka jezera kao vodeni vrtovi na sjajan način prikazuju baštovanovu kreativnost i znanje. Osim estetske i hortikulturne uloge, takva jezera pružaju dom mnogim pticama, žabama, leptirima i cvrčcima.

Foto: pixabay.com
  • 4.354
  • 1.392
  • 0

Mnogi baštovani razmišljaju o tome kako da svoj vrt učine zanimljivijim, lepšim i boljim mestom za beg od svakodnevice. Prisustvo vode, bila ona stajaća ili tekuća, pretvara vrt u mirna mesta za odmor i osveženje. Veštačka jezera kao vodeni vrtovi na sjajan način prikazuju baštovanovu kreativnost i znanje. Osim estetske i hortikulturne uloge, takva jezera pružaju dom mnogim pticama, žabama, leptirima i cvrčcima.

Gradnja veštačkog jezera danas je jednostavnija zahvaljući velikom izboru polutvrdih bazena koji mogu da se nabave u specijalizovanim prodavnicama. Ako želimo da prođemo jeftinije, možemo da postavimo fabričko jezero, a sam proces nije suviše zahtevan. Neophodno je iskopati rupu koja odgovara obliku fabričkog jezerceta i u nju postaviti gotov bazen. Nakon što je bazen privčvršćen, može se napuniti vodom, a za nekoliko dana mogu da se postave prve vodene biljke.

Planiranje i postavljanje veštačkog jezera

Pre kupovine bazena za jezero, treba isplanirati ceo postupak. Prvo se odabere mesto na kojem će biti izgrađeno jezero, a nakon toga sledi izrada nacrta tog dela vrta, određivanje oblika i najpogodnije veličine. Potrebno je, takođe, uzeti u obzir i osnovne zahteve okoline kako bi se odabralo što bolje mesto, zato što nisu sva mesta u vrtu jednako prikladna za jezero. Da bi vodene biljke što bolje rasle i da bi se sprečila pojava algi koje zamućuju vodu, jezero treba postaviti na sunčano mesto. Trebalo bi izbegavati blizinu drveća, jer će suvo lišće padati u jezero i u najgorem slučaju istruliti, te začepiti odvod. Najidealnije mesto za postavljanje jezera je otvoren prostor, udaljen od drveća, zaštićen zimzelenom živicom, tako da vetar ne raznosi lišće, prašinu i insekte koji mogu da uništite mali ekosistem jezera. Posle toga, treba otići u specijalizovanu prodavnicu koja najviše odgovara tom projektu.

Idealna ravnoteža

Ako u jezero, osim vodenih biljaka, planiramo da postavimo i biljke koje obogaćuju vodu kiseonikom, kao i ribice, doći će do postizanja prirodne ravnoteže koja će sprečiti zamućenje vode. Da bi se očuvali pogodni uslovi za život, u obzir se moraju uzeti dimenzije budućeg jezera. Ako će u jezeru živeti ribe, biljke i voda, površina jezera mora biti najmanje 3,5 m². Za manje jezero potrebno je postaviti veštački sistem za filtriranje i obogaćivanje kiseonikom. Dubina mora biti usklađena sa površinom jezera jer ukoliko je jezerce pliće od 45 cm, leti će se voda pregrejati, a zimi, u zavisnosti od geografskog položaja, može i da se zaledi. Za sadnju biljaka uz ivicu jezera mora se napraviti greben iza kojeg će moći da se naspe zemlja, otprilike 20 cm širine i pedalj visine. Neki od fabričkih modela već imaju greben.

Postavljanje jezera

krabuljača
Mimulus

Za postavljanje je potrebno sledeće: bazen od polietilena, lopata, krupni pesak, libela, letva za ravnanje i nekoliko kolčeva. Za pravljenje odvoda dovoljni su cev i parče polietilena. Na željenom mestu se lopatom iskopa rupa, pazeći pri tom na spoljašnju podlogu na kojoj će biti smeštene biljke uz ivicu jezera. Letvom i libelom se proverava da li je visina jednaka na svim mestima. U suprotnom bazen neće dobro leći u iskopanu rupu. Na zemljištu se iscrta kontura bazena i nakon toga počinje kopanje jame za jezerce. Uvek se kopa od spoljašnjih ivica prema sredini. Zatim se napravi kolac dužine jednake dubini jezera u sredini. Na njega se postavljaju letva i libela i tako se proverava da li je potrebno dalje kopati. Pre postavljanja bazena, treba ukloniti svo kamenje da se ne bi probušio. Ako bazen loše leži u rupi, potrebno je obaviti dodatna prilagođavanja. Ivice mogu biti malo proširene (najviše 5 cm) da bi udubljenje bilo šire. Nakon što je postignut zadovoljavajući oblik jame, zidove treba obložiti slojem peska širine oko 5 cm, da kamenje ne ošteti bazen. On se postavlja tako da bude dobro iznivelisan. Da bi bazen dobro ulegao u rupu, zemlju koja se nalazi oko nje treba dobro nabiti. Bazen treba obložiti peskom u količini koja odgovara nivou vode u napunjenom bazenu. Tako će se on prilagoditi obliku ležišta.

Biljke koje obogaćuju vodu kiseonikom

vodeni krocanj
Vodeni krocanj

Ove biljke stabilišu vodeni ciklus i obezbeđuju životne uslove svim bićima koja borave u vodi. Njihov metabolizam sprečava prekomerno gomilanje ugljen-dioksida, snabdeva hranom i pruža prebivalište ribama. Takođe, njihovo prisustvo sprečava skupljanje i razmnožavanje algi koje menjaju ovaj ekosistem. Najpogodnije biljke za jezera srednjih veličina su: drezga (Ceratophyllum demersum), vodeni krocanj (Myriophyllum aquaticum) i potočna čestoslavica (Veronica beccabunga).

Drezga je vrlo otporna biljka. Ona obogaćuje vodu kiseonikom i najbolje raste u jezerima hladne vode. Listovi vodenog krocnja su svetlozeleni i izranjaju iz vode. Ne podnosi zimu, pa se mladice moraju izvaditi i čuvati u malom (zaštićenom) jezeru do proleća. Potočna čestoslavica je u srodstvu s kopnenom čestoslavicom, ali je manja od nje. Ne širi se brzo, pa daje dobre rezultate u malim jezerima. Takođe, biljke koje se još primenjuju u veštačkim jezercima su: žabovlasica (Callitriche palustris) i klasasti krocanj (Myriophyllum spicatum).

Ostalo vodeno bilje

Za postizanje što boljeg staništa za život, vegetacija mora biti dobro usklađena. Plutajuće bilje stvara mali hlad jezeru i sprečava širenje algi. Vodene biljke niskog rasta, na primer lokvanji, se u stajaćoj vodi polako razvijaju i najprikladniji su za mala i plitka jezera. Beli (Nymphaea pygmea alba) i žuti lokvanj (Nymphaea x helvola) daju najbolje rezultate. Neke biljne vrste, osim što prave hlad, pružaju i stanište stanovnicima jezera. Takav je recimo vodeni zumbul (Eichhornia crassipes), koji nije prezahtevan kada je reč o negi. Močvarna paprat (Hottonia palustris) leti cveta svetloljubičastim cvetovima koji daju kontrast svetlucanjem i zelenilom drugih biljaka. Indijski lotus (Nelumbo nucifera) jedan je od najlepših lotusa koji rastu u jezeru.

Močvarne vrste

Biljke koje su prikladne za gajenje na ivici jezera su one vrste koje inače rastu u plitkoj vodi ili na močvarnom staništu. Te biljne vrste su najčešće trajnice koje nisu previsoke i nemaju velike zahteve prema zemljištu, pa kao takve ne zahtevaju mnogo nege. Prepručuje se gajenje šaša (Carex) zbog njegovog zimzelenog lišća i visine od najviše 40 cm. Šaš ne zahteva mnogo truda za uzgoj. Zimska preslica (Equisetum hyemale) ima dugu i usku stabljiku pravilno raspoređenih resica. Metiljava trava (Lysimachia nummularia) je puzavica okruglih listova i žutih cvetova. Obični borak (Hippuris vulgaris) dobro razvija korenje na močvarnom zemljištu, ako se posadi na dubinu 15 cm, a naraste i do 30 cm iznad vode. Vodena metvica (Mentha aquatica) leti cveta u lepim plavim cvatovima prijatnog mirisa.Mimulus je jedna od najlepših jezerskih biljaka. Njeni žuti cvetovi, slični orhideji, jezeru daju otmen izgled.

Foto: pixabay.com; pondplantsdirect.co.uk


Tagovi

Trajnice Vrtno jezerce Vodeno bilje Veštačka jezera Uređenje vrta Močvarne vrste Lopoči Indijski lotos


Autorka

Martina Režek

Više [+]

Martina je magistar inženjer hortikulture Agronomskog fakulteta, a cilj joj je da se usavršava na području nauke u poljoprivredi.