Kiselo mleko ima mnoge dobrobiti i vrlo je osvežavajuće tokom leta. Na brzinu fermentacije utiče temperatura vazduha, pa nije isto kada se kiseli pri optimalnih 25°C ili visokih 30 do 35°C
Kiselo mleko sadrži korisne bakterije koje poboljšavaju probavu i jačaju imunitet, a mogu pomoći u snižavanju nivoa lošeg holesterola (LDL). Lakše je svarljivo od svežeg jer se laktoza delimično razgrađuje tokom fermentacije, što ga čini prihvatljivijim za osobe sa intolerancijom na laktozu.
Bogato je proteinima, kalcijumom, vitaminima B grupa i drugim hranljivim materijama. Doprinosi osećaju sitosti i regulisanju apetita, što može pomoći kod kontrole telesne težine.
Za izradu kiselog mleka potrebno vam je sveže, nepasterizovano, po mogućnosti domaće mleko. Najbolje je imati starter kulturu, bilo da je reč o domaćem kiselom mleku ili nekoj kupovnoj starter kulturi (jogurt).
Prvo zagrejte mleko na oko 85°C (nekoliko minuta), a zatim ga ohladite na 40-45°C. Na jednu litru dodajte dve do tri kašike kiselog mleka ili starter kulture i dobro promešajte.
Pokrijte posudu i ostavite je na oko 20-25°C od šest do 12 sati, dok se mleko ne zgusne i postane kiselo. Čuvajte ga u frižideru.
Mleko se može ukiseliti i bez dodavanja starter kulture. Prirodne bakterije iz okoline i samog mleka mogu izazvati fermentaciju, ali rezultat može varirati u ukusu i teksturi.
Sipajte ga u čistu posudu i ostavite na sobnoj temperaturi pokrivenog gazom ili laganim poklopcem kako bi vazduh mogao da cirkuliše, ali i da sprečite ulazak prašine ili insekata.
Zavisno od spošaljnje temperature i kvaliteta mleka, proces može trajati nekoliko dana. Ipak, ako temperatura nije dovoljno visoka, može se dogoditi da se ne fermentiše nego jednostavno - pokvari. Sa njim više ne možete ništa i treba ga baciti.
S obzirom na to da će leto još potrajati, a sa njim i velike vrućine, iznad preporučenih 25°C, proces fermentacije može biti ubrzan. Tada se najčešće dogodi da se prilikom kiseljenja zgruša i odvoji od sirutke što se jednostavno rešava tako što ih promešate. Ako volite da je gušće, možete lako odvojiti sirutku.
Ipak, postoji i veći rizik od razvoja neželjenih mikroorganizama koji mogu pokvariti mleko ili mu dati neprijatan ukus.
Zato ga često ga proveravajte, svakih nekoliko sati.
Ako je moguće, pokušajte da ga držite u hladnijem delu kuće, daleko od direktnog sunčevog svetla i izvora toplote. Možete ga kiseliti uveče, kada je temperatura niža.
Tagovi
Autorka