Kako umesiti i ukrasiti slavski kolač?

U toku je period obeležavanja krsnih slava u srpskim domaćinstvima, a domaćice imaju važan zadatak, da umese slavski kolač, skuvaju žito i pripreme posnu ili mrsnu trpezu. Osnovna obeležja krsne slave pored slavskog kolača i žita su ikona porodičnog svetitelja i tamjan. Slavski kolač simboliše Isusa Hrista koji je hleb života, vino njegovu prolivenu krv, a slavsko žito se kuva za zdravlje ukućana, kao i za pokoj duši preminulih u tom domu.

Radmila Ilić domaćica iz knjaževačkog sela Jakovac ističe da nekoliko dana pre krsne slave parohijski sveštenik dolazi da sveti vodu u njihovom, ali i u svim seoskim domovima u Jakovcu i okolini.

Najčešće slave u srpskom narodu - šta znače i kako se slave?

"Nakon što sveštenik najavi svoj dolazak, priprema se posuda sa vodom, bosiljak, mala sveća kao i kadionica sa briketom i tamjanom. Kada sveštenik dođe, važno je da se svi ukućani okupe oko stola, a osveštena voda se kasnije koristi prilikom pravljenja slavskog kolača", kaže Ilićeva.

Sto sela, sto običaja

Prema rečima ove jakovačke domaćice običaji i rituali prilikom proslavljanja krsne slave se razlikuju od zajednice do zajednice, kao i od mesta do mesta, u zavisnosti kako je ko navikao. Kod nje se proslavlja više svetaca, ali je glavna krsna slava 16. novembra kada proslavljamo Svetog Georgija i 6. maja Đurđevdan.

"S obzirom da se u našem selu, na našim njivama nalaze i krstovi drugih svetaca stari mnogo godina, obeležavamo i Sv. Iliju, Sv. Petra kao i petak posle Sv. Trojice. Dan pre svake slave prosejem pšenično brašno, umesim testo sa svetom vodom, pomolim se za sve ukućane i ukrasim kolač cvetovima, klasjem žita i krstom. Ukoliko se slava slavi u posnim danima, sredom i petkom ili u postu, obavezno se mesi posni kolač i sprema posna trpeza. Slavski kolač uvek mesim u prepodnevnim časovima", ističe Ilićeva i dodaje da se kolač na dan slave nosi u crkvu, a potom kući služi gostima. Ne baca se već se tog dana pojede ceo.

Kako se običaji svakako razlikuju, Radmila Vuković domaćica iz Prokuplja napominje da slavski kolač mesi na dan slave, ne nosi u crkvu već ga domaćin reže sa ostalim ukućanima. Kako kaže, tako je ostalo od suprugovih predaka.

"U 100 ml mlakog mleka dodam dvadesetak grama kvasca i kašičicu šećera, a onda sačekam da kvasac nadođe. Za to vreme u kilogram brašna stavim malo peciva i kašičicu soli. Pripremljeni kvasac premestim u veliku činiju u kojoj ću mesiti testo, pa dodam svetu vodu, dva jaja i 50 grama otopljenog maslaca. U tu smesu polako dodajem brašno i mešam kako ne bi ostale grudvice. Zamešeno testo se ostavi na sobnoj temperaturi da naraste, nekih tridesetak minuta. Kada testo naraste, premeštam ga na radnu površinu, premesim još jednom i podelim na šest delova tačnije loptica", kaže Vukovićeva i dodaje da je jedan deo za pravljenje krsta, drugi za pletenicu oko kolača, a preostala četiri su u središnjem delu, unutar pletenice.

"Slavski kolač pečem u dubljoj šerpi na temperaturi od 200 stepeni, sve dok ne porumeni, ne manje od pola sata", ističe i dodaje da je za pucanje kolača u rerni odgovorna pre svega neujednačena temperatura kao i sam kvalitet testa, što znači da ne sme biti premešeno i vlažno ili nedovoljno naraslo. 

Za ukrase brašno, so, gustin i voda

Kako dalje napominje, za ukrašavanje kolača koristi oštro brašno, gustin, vodu i so, pa od navedenih sastojaka zamesi testo, razvuče i formira razne figurice.

"Bure simbolizuje pune posude vina, klas pšenice označava rodnost, krst-veru, a koristi se i pečat sa simbolima Isusovog imena. Neko od testa pravi i knjigu kako bi deca učila, grozd za izobilje i dren za zdravlje. Kod nas je običaj da se prilikom rezanja kolača i nalivanja vinom izgovara: 'Kuća da se puni čeljadima, čeljad sa zdravljem, bačve sa vinom, novčanici sa parom'", naglašava ova domaćica.

U narodnim običajima se dosta toga promenilo i tek će se menjati, ali se krsna slava očuvala kao najveća svetinja našeg naroda.