Udruženje narodna radinost Knić čini 20 žena koje se trude da sačuvaju od zaborava tradicionalne veštine. Uskoro će organizovati i radionice tkanja.
Njihov zvaničan naziv je Udruženje narodna radinost Knić. Iza tog administrativnog imena krije se najmlađe udruženje žena u Šumadiji, osnovano pre nepune dve godine. Njih nekoliko došlo je na ideju da se okupljaju i druže. Nekada je u ovom kraju bilo udruženje žena, ali je davno prestalo da bude aktivno. Od tada, žene nisu imale samo svoj kutak. Nedugo potom priključilo im je se još žena iz 32 sela knićanske opštine i za sada ih je dvadesetak. Imaju želju da se za njihove rukotvorine čuje dalje od Gruže.
Svoje prostorije još uvek nemaju. Od Opštine je stigla vest da će im to koliko ove zime biti obezbeđeno, a 50.000 dinara novca iz budžeta je već na računu i njime su kupile razboj i šivaću mašinu. Sa prostorijama samo za sebe i alatom, kažu, neće biti velikih prepreka, jer zanat imaju u malom prstu.
I zaista. Pokazale su nam svoja dela. Ovog puta gostoprimstvo im je ukazala simpatična etno-drumsko-rokerska kafanica, simboličnog naziva "Ko to tamo peva". Dok čekaju svoj prostor, Gordana Radovanović, predsednica ovog udruženja koja iskusno pravi narodne nošnje za kulturno umetnička društva, kaže da je zainteresovanost za učlanjenje baš velika:
"Ima i mlađih i starijih, i zaposlenih i samo domaćica. Svaka od njih je pronašla svoj interes zašto bi se priključila udruženju. Jednima je to način da pokažu šta prave drugima ili da nekog nauče veštini koju znaju. Imamo žene koje prave sok od aronije, domaću zimnicu. Jedna od naših članica savladala je necanje, to je stari način pravljenja čipke. Pletu se vunene čarape, prave suveniri".
Sve što njihove vredne ruke naprave stajalo bi u ormanima, da nije udruživanja, jer ono donosi nekoliko prednosti. Gordana kaže da su već organizovano bile na nekoliko turističkih manifestacija i sajmova širom Srbije. Tamo su pak, ne samo radoznalci, već i potencijalne mušterije.
Zorka Milutinović je nekada radila u tekstilnoj industriji, ali kada je ostala bez posla počela je da veze stoljnjake, posteljine, peškire i da plete čarape i džempere za decu. Ujedno pravi sir i kajmak.
"Najviše se traže dečije stvari. Mlade majke u gradu nemaju vremena danas da pletu. Kad sam bila mlada, želja mi je bila da budem modni kreator. Ćerkama sam šila i plela garderobu, pa mi je ovo sada prilika da zaista kreiram po svojoj želji", kaže Zorka. Priznaje da je "krala" zanat, jer stariji nisu imali vremena da je nauče, te je sama savladala sve veštine.
Milica Obradović se skoro priključila udruženju. Njena specijalnost su vunene čarape. Naučila je da plete i veze kada je imala svega 10 godina od svoje majke i bake.
"Vunene čarape traže i ljudi sa sela i iz grada. Ko zna šta je vuna, on će da kupi, jer to je prirodni materijal, dobra je za cirkulaciju. Neko ih kupuje samo da spava u njima, da mu noge ne budu hladne", priča Milica.
Najmlađa među članicama Ana Milosavljević ima 28 godina. Osim što je zadužena za administrativne i organizacione poslove u udruženju i sama veze, ali najviše voli da pravi suvenire sa motivima Gruže.
"Naš kraj ima dosta znamenitosti za koje ljudi malo znaju. Imamo manastir Kamenac, koji je star šest vekova, crkvu u nekadašnjem srednjevekovnom gradu Borču iz 1389. godine, prelepo jezero u Gruži. Prvo mi je sve ovo bilo hobi, ali sada kada imamo udruženje, moći ćemo da radimo na promociji našeg kraja. Odlaskom na sajmove se družimo, malo izađemo iz kuće. Drugo, naučimo nešto od drugih žena i upoznajemo druga udruženja i na kraju sve svoje rukotvorine izložimo na prodaju, pa se tako zaradi i neki dinar", ističe Ana.
U organizaciji udruženja pomogla im je i Turistička organizacija Knić, jer je i njima u interesu da predstave šta sve žene iz ovog kraja znaju da naprave. Gordana Radovanović dodaje da im je jedna od prvih želja da sačuvaju od zaborava tradicionalne veštine.
"Nijedna od nas ne gaji nadu da će se 'opariti' od prodaje svojih proizvoda, jer se uglavnom iz hobija bavimo ovim poslom. Ali je važno da privučemo mlade osobe, da ih naučimo starim zanatima i da dostojno predstavljamo svoj kraj. Uskoro nam stiže i razboj, pa svi koji žele da nauče tkanje moći će da pohađaju radionice. To za naše malo mesto može da bude kvalitetan događaj", smatra Gordana.
Godišnja članarina u udruženju je više nego simbolična, svega 500 dinara, a korist je višestruka.
Tagovi
Autorka
