Koji materijal za malč izabrati u bašti - seno, slamu ili pokošenu travu?

Malčiranje je jednostavna, ali izuzetno korisna baštovanska tehnika kojom prekrivamo zemlju oko biljaka slojem organskog ili anorganskog materijala. Osnovni cilj malča je da zaštiti tlo - od isušivanja, erozije, naglih temperaturnih promena, rasta korova, pa i prodora nekih štetočina.

Osim što pomaže u očuvanju vlage i smanjuje potrebu za čestim zalivanjem, s vremenom poboljšava plodnost i strukturu zemljišta, naročito ako se koristi organski materijal poput slame, sena, lišća ili pokošene trave. Pravilno odabrani i primenjeni malč ne samo da štiti biljke, već i hrani zemljište, podstiče razvoj mikroorganizama i čuva biološku raznolikost.

Stavlja se na tek obrađene gredice i presađeno povrće, pre nego što zemlja počne da se suši usled visokih temperatura. Treba ga dodavati povremeno jer će on vremenom "nestajati". Takođe, ne treba stavljati predebeo sloj jer zna da privuče puževe i voluharice.

Pitanje je, šta je najbolje izabrati?

Seno (sušena trava) ima brojne prednosti, od čega je značajna ona da daje zemljištu više azota kad se razgrađuje. Osim toga, dobro zadržava vlagu i lako je dostupno. Seno se ne tretira pesticidima pa je prihvatljivija opcija u vašem organskom vrtu.

Malčiranje slamom ima i nedostataka - na šta paziti?

Njegov nedostatak je što može da sadrži seme korova, pa vam može stvoriti više posla. Ipak, kada se stavi deblji sloj, sve sporije raste, pa se i mogući korov može lako počupati ako negde izađe. Takođe, seno se brže raspada, pa se može razviti plesan ako je prevlažno.

Ukoliko stavljate ili planirate da stavite slamu (ostatke žitarica - pšenice, ječma...), treba znati da je ona čistija odnosno retko ima seme korova, ali može da sadrži semenke žitarice, pa se i one mogu proširiti po bašti. Slama se sporije razgrađuje i dobro štiti zemlju od isušivanja i pregrevanja. Ipak, kad se malčira slamom, može doći do osiromašenja azota u tlu.

Nedostatak je i što nema puno hranljivih materija, a takođe se može stvoriti neželjena plesan koja može da zarazi i vaše biljke. Takođe, ona uglavnom dolazi iz konvencionalnog uzgoja gde se prskalo pesticidima, pa se ostaci nalaze i u slami.

Pokošena trava, drvna sečka ili karton?

Prednost malčiranja pokošenom travom je da ona sadrži puno azota, pa obogaćuje zemlju. Drugo, besplatna je i lako dostupna, pogotovo ako imate sopstveni travnjak. Ona ubrzava aktivnost mikroorganizama, pa je dobra podloga za stvaranje plodnog humusa.

Treba biti oprezan i ne stavljati je u predebelom sloju, jer sveža pokošena trava stvara gust, zbijeni sloj koji može da trune, smrdi i sprečiti pristup vazduha korenju. U tom slučaju može doći do truljenja ili čak razvoja plesni. Zbog visokog procenta azota brzo se razgrađuje, pa sloj treba češće obnavljati. Nikako nemojte koristi travu koja je tretirana pesticidima ili herbicidima i pazite da ne sadrži seme korova.

Ostavite je da se prosuši dan-dva nakon košenja (da uvene), pa tek onda stavite oko biljaka. Stavljajte tanji sloj - otprilike 2–5 cm, ne više. Redovno proveravajte vlagu i miris - ako smrdi na amonijak, znači da trune.

Nema više bacanja! Organsko đubrivo od ovčije vune sa domaćih farmi uskoro na našem tržištu

Kombinujte je s nečim suvim poput slame ili lišća - tako dobijate savršen balans između azota i ugljenika, i sprečavate neprijatne nuspojave.

Za dugotrajniji efekat koristi se drvena sečka ili kora drveta. Ovi materijali ne razgrađuju se brzo, pa su idealni za staze ili ukrasne gredice. Osim toga, daju vrtu uredan i estetski privlačan izgled. Kompost je još jedan vredan malč koji osim zaštite zemljišta ujedno i hrani biljke. Ipak, zbog svoje teksture, manje je efikasan u sprečavanju rasta korova, pa ga je ponekad dobro kombinovati s drugim materijalima. Zanimljivo je da se i svakodnevni otpad iz domaćinstva poput papira ili kartona može koristiti za malčiranje. Neobojeni, obični karton bez plastike može se položiti direktno na zemlju kako bi se ugušili korovi, a preko njega se može staviti sloj organskog malča poput slame ili lišća.