Koliko nedelja treba rasadu pre sadnje na otvorenom - i zašto je prerana setva loša ideja?

Setva semena za rasad tema je svakog januara. Čim prođu praznici, a zimske večeri su još uvek duge, hobi povrtari počnu da razmišljaju o tome kako valja posejati seme za rasad koje će u proleće saditi u bašti.

Ali, sada je vreme za pripremu, ne za setvu. U njihovom uzgoju strpljenje donosi jače biljke.

Koliko nedelja je potrebno za rast rasada?

Povrće koje najčešće uzgajamo u hobi baštama su paradajz, paprika, patlidžan, tikvice, krastavci, bundeve i kupusnjače. Oni se sade nakon poslednjih prolećnih mrazeva, dakle polovinom maja. Nekima od njih je potrebno samo tri nedelje od setve do presađivanja. Ako ih posejete sada, berbu biste mogli da imate u kući.

Šalu na stranu. Evo informacija o tome koliko je potrebno kojoj vrsti povrća od setve do presađivanja, a šta zavisi od uslova rasta i sorti.

Paradajz: 6–8 nedelja
Paprika: 8–10 nedelja
Patlidžan: 8–10 nedelja
Tikvice: 3–4 nedelje
Krastavci: 3–4 nedelje
Bundeve: 3–4 nedelje
Kupusnjače (kupus, kelj, brokoli, karfiol): 4–6 nedelja.

Dakle, kada biste paradajz posejali polovinom januara, ona bi za osam nedelja, bila spremna za sadnju na otvorenom, a to je polovinom marta, dakle dva meseca pre nego što uopšte može napolje. O tikvicama, krastavcima i bundevama da ne pričamo.

Šta se dešava sa prerano posejanim rasadom?

Prerano posejan rasad preraste posudice, izduži se zbog nedostatka svetla jer, dani su još uvek vrlo kratki, a biljkama treba bar 10 sati dnevnog svetla.

Pritom su pod stresom, slabi im i koren te često stagniraju i boluju nakon sadnje na otvorenom. Duže im treba da se prilagode, sklonije su bolestima, a što direktno utiče na prinos.

Pripreme za setvu semena za rasad

Vreme pre setve iskoristite za proveru klijavosti, nabavku posudica ili dezinfekciju starih, kupovinu supstrata i dodatne rasvete, planiranje plodoreda, pripremu alata te edukaciju za uzgoj.

Provera klijavosti semena

Bilo da imate seme od prošle godine ili ste kupili novo, dobro je proveriti njegovu klijavost. Vrlo jednostavan test smanjuje gubitke i pomaže u planiranju količine. Potopite seme u vodu na desetak minuta. Prazno seme male težine će isplivati na površinu, a ono koje padne na dno je dobro. Nakon toga ga dobro osušite i uskladištite. Takođe, klijavost možete proveriti i setvom - ili između dva navlažena ubrusa ili u supstrat.

Dve metode kako proveriti da li je seme ispravno

Posejte najmanje 10 semenki, ako nikne njih na primer osam, onda je klijavost 80 odsto. Računajte na to da je nekom semenu potrebno više, a nekom manje vremena za klijanje. Krastavcu treba šest, a paradajzu deset dana.

Priprema posudica

Seme možete sejati svako u svoju posudicu, zasebno ili više semena u jednu veću posudu pa ih kasnije pikirati ili ga jednostavno iz posude saditi na otvoreno.

Možete koristiti čaše od jogurta i sličnu ambalažu ili prošlogodišnje kontejnere i posude. Važno je pre setve dobro ih dezinfikovati zbog moguće pojave gljivica, poleganja presadnica ili bolesti koje ostaju iz prethodne sezone.

Toplom vodom i deterdžentom ćete ih tek mehanički očistiti, a za dezinfekciju možete koristiti alkohol (70%) što je vrlo efikasno. Rastvor sirćeta i vode (1:1) je nešto blaže sredstvo, ali prihvatljivo. Blagi rastvor varikine i vode (1:10) je takođe efikasan, ali nakon toga ih je potrebno dobro isprati.

Pre skladištenja ih dobro osušite.

Koji supstrat izabrati za setvu?

Dobar supstrat za rasad treba biti lagan, propustan, bez korova i patogena i fine strukture kako bi seme moglo neometano da klija i razvija koren. Na njemu nemojte da štedite jer je klijanje i početan rast vrlo važan za dalji razvoj biljke. Dakle, idealan je gotovi supstrat za setvu i rasad ili mešavina treseta ili kokosovih vlakana sa perlitom ili pak peskom za prozračnost.

Valja naglasiti kako baštenska zemlja nije dobra za setvu u posudama jer često sadrži seme korova, razne patogene i nije propusna. Eventualno možete koristiti tek jedan deo zemlje sa krtičnjaka, ali uz dodatan oprez.

Takođe, u ovo vreme dok još traju januarske akcije, nabavite kompost koji će vam kasnije poslužiti kod sadnje. Proučite koje đubrivo koristiti, a i njega već sada možete nabaviti kako bi bilo spremno za upotrebu.

Planiranje gredica, plodored i provera alata

Napravite nacrt svoga vrta i dobro isplanirajte gredice zavisno o toga treba li povrće više sunca ili voli da raste u senci. Razmišljajte i o dobrim, odnosno lošim susedima, ali i o smeru vetra, treba li bašta možda zaštitu sa koje strane.

Evo tabele dobrih i loših komšija u bašti

Isplanirajte šta ćete sejati i saditi u februaru ili martu kako bi imali berbu do maja, a idealni za to su matovilac, spanać, rukola, rotkvice, salata, bob i slično.

Za nestrpljive: Evo šta od povrća možete sejati u februaru

Takođe, razmišljajte o plodoredu jer je on jako važan za održavanje zdravlja zemljišta.

Proverite u kakvom vam je stanju vaš vrtni alat, dobro ga očistite, dezinfikujte i naoštrite.

Edukujte se! Puno je literature u knjižarama, na internetu, a tu je najbolji izbor - Agroklub ;)

Dakle, posla je puno. Bolje je dobro sve pripremiti, a sa setvom pričekati kada za to dođe vreme.