Krpelj na psu - znak za uzbunu?

Krpelji iz familije Ixodidae su paukoliki ektoparaziti, koji napadaju životinje radi sisanja krvi. Razmožavaju se i slobodno žive u prirodi, imaju širok životni areal, tako da ih možemo naći i u najurbanijim životnim sredinama. Najaktivniji su u periodu proleća i jeseni, međutim, uporedo sa klimatskim promenama, povećava se broj ovih parazita i imamo sve češće infestacije kod pasa i u toku cele godine. U patologiji domaćih životinja značajni su sledeći rodovi krpelja : Ixodes, Haemophisalis, Dermacentor, Rhipicephalus, Hyalomma.

Šta raditi kada uočimo krpelja na psu?

Najpravilnije je odmah odvesti psa u veterinarsku ustanovu, gde će stručno osoblje ukloniti krpelja, pregledati vašeg ljubimca, i po potrebi dati odgovarajuću terapiju. Ukoliko niste u prilici da posetite veterinra, možete i sami ukloniti krpelja, najčešće uz pomoć pincete. Preporučljivo je da koristite zaštitne rukavice. Potrebno je krpelja pažljivo uhvatiti pincetom i odvrnuti u smeru suprotnom od kazaljke na satu, mesto na kome se nalazio krpelj treba očistiti alkoholom. Pogrešno je parazita posipati i prskati sa bilo čim, ljudska mašta je ovde neograničena od naftalina, benzina do mleka. Još jedna česta greška, neadekvatno uništavanje krpelja, najbolje je jednostavno krpelja baciti u vatru, nikako zgaziti. U narednih nedelju dana, treba posmatrati i pratiti psa, ukoliko se uoči potištenost, nedostatak apetita, promena boje urina, hitno se javiti veterinaru.

Prenosioci mnogih bolesti

Sam po sebi krpelj ne mora da predstavlja veliki problem, izuzev masovnih infestacija. Krpelj se našao na psu radi hrane, i tih par kapi krvi koje će on pojesti psu ne znače ništa. Međutim krpelju su vektori, prenosioci raznih opasnih bolesti i to predstavlja veliki problem i tu se nalazi znak za uzbunu. Većina uzročnika bolesti boravi u pljuvačnim žlezdama krpelja, upravo zbog toga ne treba koristiti benzin i druga priručna sredstva u uklanjanju krpelja, jer na taj način samo pomažemo da uzročnici bolesti lakše dospeju u psa. Česta je polemika u vezi toga, da li je prilikom uklanjanja krpelja ostala glava u koži psa i koliko je to opasno. Ukoliko krepelj nije zaražen i ne nosi u sebi druge parazite i mikroroganizme, može da se javi prolazna lokalna reakcija na mestu uboda, u suprotnom, opet smo samo pomogli uzročnicima bolesti.

Babezoiza

Najčešća bolest pasa koju prenose krpelji, uzročnik bolesti je Babesia canis, jednoćelijski parazit. Bolest se još naziva i Piroplazmoza. Ubodom,  krpelj prenosi u krvotok psa ove parazite, koji zatim naseljavaju i uništavaju crvena krvna zrnca (eritrocite). Babezije žive u pljuvačnim žlezdama krpelja i prenose se na naredne generacije krpelja, što predstavlja veliki epizootiološki problem, s obzirom na brojnost populacije krpelja.

Period koji protekne od ulaska babezija u organizam psa, pa do pojave prvih simptoma iznosi 5-7 dana. Prvo što možemo da primetimo kod psa je potištenost, ležanje i zavlačenje u kućicu, izostanak apetita, praćeno sa visokom telesnom temperaturom. Kasnije se razvijaju simptomi malokrvnosti, žutice, promene boje urina i ukoliko se bolest ne leči uglavnom završava smrtonosno. Najvažnije je da vlasnik što pre uoči krpelja na svom ljubimcu i pravilnim uklanjanjem spreči prenos babezija u ogranizam psa.

Posle svake šetnje treba detaljno pregledati psa, često se desi da vlasnici ne primate krpelja, pogotovo kod dugodlakih pasa. Čim primetite bilo koji od gore navedenih simptoma, hitno treba da posetite vetrinara, kod ove bolesti nekada su i sati presudni u borbi za život vašeg ljubimca.

Lajmska bolest

Lajmsku bolest izaziva bakterija iz porodice spiroheta Borrelia Burgdorferi, zoonoza , zajednička bolest ljudi i životinja. Drugi naziv za ovu bolest je Borelioza. Krpelji su prenosioci borelia, a simptomi bolesti se javljaju i posle nekoliko meseci od ulaska bakterije u organizam psa. Dominantan klinički znak bolesti koji vlasnici prvo primete je šepanje, bol i otečenost zglobova prvestveno zadnjih nogu, a ovi znaci često su praćeni i manjkom apetita, temperaturom i depresijom. Bolesti bubrega, kao komplikacija Lajmske bolesti, često pogađa određene rase pasa, kao što su: bernski planinski pas, i zlatni retriver. Mlađi psi su ugroženiji od odraslih.

Anaplazmoza

Anaplazmoza je bakterijska bolest pasa pojavljije se u dva oblika - Anaplasma phagocytophilium napada bela krvna zrnca, Anaplasma platys koja inficira krvne pločice psa, zadužene za zgrušavanje krvi. Ova bolest nekada karakteristična za tople i daleke predele sve češće se pojavljuje i kod nas. Simptomi bolesti počinju 1-2 nedelje nakon ujeda krpelja, simptomi mogu proći neopaženo i biti veoma šarenoliki, ipak kod većine zaraženih dolazi do pojave groznice, drhtavice, mišićnih grčeva, bolova i oteknuća zglobova. Kod infekcije sa Anaplasma platys, s obzirom na to da napada krvne pločice, dolazi do usporenog formiranja kraste posle povreda, pa i spontanih krvarenja.

Erlihioza

Erlihioza je bolest u pasa uzrokovna rikecijom Ehrlichia spp. Krpelj prenosi bolest preko svoje zaražene pljuvačke. Bolest ima tri toka: akutni (sa primetnim kliničkim simptomima); subakutni i hronični (kada je  simptome teže primetiti i prepoznati). Simptomi koji su prisutni kod psa su sledeći: letragičnost, depresija, izostanak apetita, spontano krvarenje iz nosa, nekordinisano kretanje, tikovi, smetnje u disanju.

Preventiva

Kao i kod svih bolesti i ovde važi pravilo - bolje sprečit nego lečiti, posebno, jer se radi o smrtonosnim bolestima, čije lečenje zna biti dugotrajno i komplikovno. Pored redovnog pregleda psa posle svake šetnje, i izbegavanja zakorovljenih i neodržavanih površina, treba koristiti i neka zaštitna sredstva. Pre svega misli se na repelente, materije koje svojim mirisom odbijaju krpelje. U današnje vreme postoji čitava industrija ovakvih preparata, na vlasnicima je da se odluče šta će koristiti kod svog psa, bilo da su u pitanju spot-on, ogrlice ili preparti u obliku poslastica koje će psi rado pojesti.