• Voćar iz Čumića
  • 31.12.2015. 16:30

Kuva džemove i poštom ih šalje širom Srbije

Đorđe Lazarević iz Čumića kod Kragujevca počeo je da kuva džemove od voća koje je preostalo iz voćnjaka ili skupljenog iz prirode. Iako mu je to bila dodatna delatnost, planira da proširi proizvodnju, a danas širom Srbije isporuči preko 5.000 tegli.

  • 6.410
  • 2.248
  • 0

Đorđe Lazarević iz šumadijskog sela Čumić kod Kragujevca svoj kućni budžet dopunjuje kuvanjem i prodajom domaćeg džema. Sa porodicom teži da u budućnosti živi od prodaje ovih poslastica iz kućne radinosti, a specijalnost su mu džemovi od starog, skoro zaboravljenog voća. Prodaje ih po celoj Srbiji, a narudžbine šalje poštom ili ih njegove stalne mušterije pazare kod kuće. Za sada ima 17 vrsta, a godišnje proizvede preko 5.000 tegli. Zanat je učio od jednog Francuza koji je stručnjak za džemove.

Umesto industrijske hrane, lokalni proizvodi

Lazarević
Đorđe Lazarević

Đorđe se zalaže za kupovinu namirnica iz lokalne zajednice i smatra da bi domaća ekonomija ojačala kada bi se u gradovima konzumirali isključivo proizvodi sa farmi i gazdinstava domaćina iz neposrednog okruženja. "Deca u našim obdaništima jedu industrijski džem, a u Šumadiji godišnje propadnu tone i tone voća od kojih može da se napravi zdrava poslastica bez ikakvog konzervansa. Isto je i sa lokalnim bolnicama, studentskim domovima i drugim ustanovama u kojima se sprema hrana. Svi zaobilaze lokalne proizvođače koji u svojim gazdinstvima imaju zdravu hranu", kaže Đorđe.

Zdravo voće propada po livadama i proplancima

Ovaj domaćin je po osnovnoj proizvodnji voćar. U svom posedu ima 6.5 hektara voćnjaka i gaji jabuke, šljive, višnje, breskve i na 30 ari mušmule. Uz to sa suprugom Gordanom prikuplja divlje voće, poput drenjina, divljih kupina, jabuka oskoruša i od njih kuva džem. "To, skoro zaboravljeno voće, raste na svakom koraku u Šumadiji, a izuzetno je zdravo. Ono propada na proplancima. Moj moto je da je greh hranu od prirode tako zapostavljati i takoreći bacati. Na imanju imam nekoliko stabala dunja. Zašto bi trulile, kad od toga može da se napravi izuzetan džem. Novina u mojoj kolekciji je džem od mušmula i veoma je ukusan. Ostale džemove pravim od voća koje preostane iz voćnjaka", dodaje Đorđe.

Dodatni novac uvek dobro dođe

Lazarevićevi džemovi
Lazarević džemove kupcima šalje poštom

Ovaj proizvođač ima svoje kupce koji redovno dolaze kod njega kući i preuzimaju tegle. Ali nekoliko desetina stalnih mušterija iz cele Srbije naručuje ih. "Šaljem ih poštom. Oni kažu koje džemove žele i za dan-dva oni su na njihovim adresama. Jedina muka je što poštarina ponekad bude i do polovine vrednosti džemova koje im pošaljem. Ovako zarađujemo dodatni novac koji nam koristi za školovanje troje dece, od kojih je nastarija ćerka na fakultetu", navodi glavni majstor džemova u Čumiću.

Dohvatio se varjače kad je video kako to Francuzi rade

Đorđe nije kuvar po obrazovanju, ali se za tu vrstu posla zainteresovao se kada je na sajmu voća u Fojnici gledao jednog Francuza kako kuva džemove od citrusnog voća i pomislio kako bi i on to isto mogao od plodova sa svog imanja. "Supruga i majka mi u šali kažu da se nikad u porodici nije desilo da muškarac uzme varjaču u ruke, ali kada su videle krajnje efekte, podržale su me i sada svi zajedno radimo. One čiste i seku, deca pripomažu. Išao sam i na obuku kod tog Francuza i od njega naučio nekoliko trikova, ali osobenost mojih proizvoda je da su svi ručno pravljeni i da ne sadrže konzervanse", kaže Đorđe.

On kuva džemove u prohormskim kazanima, mada njegov učitelj to radi u bakarnim. Plan mu je da iduće sezone proširi asortiman i ponudi čak 25 vrsta. Pokušaće i sa džemom od bundeva i paradajiza. Ljut je na zakonske propise koji ga na pijačnim tezgama u Kragujevcu koče da prodaje džemove iz domaće radinosti. "Naši propisi, ali i kultura trebalo bi da navode potrošače iz gradova da kupuju direktno kod lokalnih domaćina. U selu možete da nađete kokoške, domaća jaja, zimnicu. I to bi trebalo da postane navika koja bi zamenila trošenje novca na industrijske proizvode koji su daleko lošijeg kvaliteta", zaključuje Đorđe na kraju.


Povezana biljna vrsta

Oskoruša

Oskoruša

Engleski naziv: Service tree | Latinski naziv: Sorbus domestica L.

Oskoruša je dugovečna drvenasta i listopadna voćka koja može narasti do 20 i više metara. Zbog sočnih i ukusnih plodova kao i dekorativnog stabla ubraja se u voćke, premda je... Pročitaj više »

Tagovi

Voćar iz Čumića Kragujevac Džemovi Đorđe Lazarević Mušmula Oskoruša Pekmez od šljiva Industrijska hrana Obdaništa Dunje


Autorka

Biljana Nenković

Biljana Nenković je više od dvadeset godina novinar izveštač iz Kragujevca i Šumadije za nacionalne medije. Preferira afirmativne priče koje podstiču pozitivnu energiju. Moto kojim se rukovodi - Koliko možeš, toliko se usuđuj, i malo više od toga!

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi