Luk na prozorskoj dasci? Vreme je za zimsku baštu u zatvorenom

Zima je vreme kada možemo da uzgajamo biljke na prozorskoj dasci. Za ovu namenu su odlične razne vrste povrća i začinskog bilja koje mogu podneti period manje osvetljenosti.

Biljke koje rastu zimi

Odabir vrsta nije tako sužen kao što se misli. Povrće, začinsko, lekovito i ukrasno bilje može i te kako da bude zanimljivo za uzgajanje tokom zime. Beli i crveni luk možete posejati u saksije i brati mlade primerke. Osim sadnje malih lukovica crvenog luka, možete posaditi glavice koje će brzo krenuti da rastu i obezbediti mlade listove za slate i variva (naslovna fotografija, op.ur.).

Tu je i nezaobilazni luk vlasac, razne salate, ljute paprike. Postoje i sorte krastavca otporne na senku koje imaju kratku vegetaciju i mogu se brati već posle 40 dana. Rotkvice, salate, spanać možete uzgajati na balkonu, jer će ovim vrstama da odgovara hladnoća. Ako je balkon ili terasa zatvoren, možete imati dug period setve i berbe ove vrste povrća.

Od začina za uzgoj na prozorskoj dasci dobar su izbor nana, matičnjak, žalfija, majčina dušica, ruzmarin, ali možete posejati bosiljak i mirođiju koje ćete moći brati tokom cele zime. 

Obratite pažnju na uslove

Količina svetlosti koju biljke dobijaju biće jedan od glavnih limitirajućih faktora. Vrste imaju različite zahteve kada je u pitanju osvetljenost i njihov fotoperiodizam. Za neke ćete morati osigurati kvalitetne lampe koje će period izloženosti produžiti.

Problem može biti i sobna temperatura. U većini slučajeva biljkama može biti prevruće ako su pored izvora toplote; radijatora ili šporeta. Optimalna temperatura u proseku se kreće ispod 22ºC.

Limitirajući faktor je i presuv vazduh, posebno ako se radi o prostorijama sa centralnim grejanjem. Zbog toga su potrebni ovlaživači ili bočica koja ima dobar rasprskivač da tokom dana vodom poprskate biljke. Presuv vazduh podstiče brz razvoj nekih štetočina, među kojim se ističu biljne grinje.

Odaberite kvalitetne supstrate za sadnju. Posude moraju odgovarati veličini korena. U manjem prostoru korenje izlazi van posude, biljka se pati, zaostaje u rastu i podložnija je napadu bolesti i štetočina. Nije dobro ni kada je posuda prevelika. Kod nekih vrsta kada koren ne može popuniti supstrat u posudi zna se desiti izostajanje cvetanja, jer se biljka troši na vegetativni rast.