Red po red, boja po boja i u Uroševim malim rukama veoma se brzo stvore čokoladice raznih boja, oblika i ukusa. Ova čokoladna bajka počela je pre pet godina kao radna terapija za malog Uroša, koji ima poteškoće u razvoju jer je rođen sa izuzetno retkim i lekarima malo poznatim De Gručijevim sindromom i od svoje treće godine ne čuje i ne govori
Šta se desi kada pomešaš malo ljubavi, upornosti i mašte?
Odgovor je savršenu čokoladnu bajku u kojoj je glavni junak osmogodišnji Uroš Živković iz Prnjavora, koji sa svojom dobrom vilom - majkom Tanjom, pravi najukusnije praline i razne druge čokoladne slatkiše.
Njihova čokoladna bajka počela je pre pet godina kao radna terapija za malog Uroša, koji ima poteškoće u razvoju jer je rođen sa izuzetno retkim i lekarima malo poznatim De Gručijevim sindromom i od svoje treće godine ne čuje i ne govori.
U potrazi za najboljim načinom da Uki, kako ga od milja zovu, počne komunicirati, ali i razvijati svoje grafomotoričke veštine, nastala je radionica kroz koju je junak ove bajke pronašao način da pokaže šta misli i oseća.
"Trebalo nam je nešto da osmislimo kako bi sa Urošem razvili motoriku. I tako je igrom slučaja nastala "Ukijeva čokoladna bajka". Čokolade slažemo, stavljamo u isti red, ređamo iste boje i još mnogo toga", započinje svoju priču mama Tanja.
Red po red, boja po boja i u malim Ukijevim rukama veoma se brzo stvore čokoladice raznih oblika i ukusa, praline, ali i torte i mafini.
Njegova majka Tanja kaže da je Uki od rođenja voleo da svoje vreme provodi u kuhinji. Čim je propuzao, počeo je da ulazi u kuhinju, otvara kuhinjske elemente i iz njih vadi stvari ili sedi unutra.
"Lekari su nam savetovali da nađemo prostor koji Ukiju odgovara i da osmislio nešto sa čime će razvijati svoju grafomotoriku. Tražili smo savete od drugih roditelja, istraživali po internetu i na kraju došli do čokoladica. To se pokazalo kao pun pogodak jer Uki obožava i kuhinju, a i čokoladice", kroz smeh priča mama Tanja.
Ističe da im je čokolada u početku pucala, lomila se i razlivala na sve strane, ali ih to nije omelo da nižu svoju čokoladnu bajku sve dok nisu postigli savršenstvo.
Dobra vila mama Tanja i njen mali princ tako su u proteklih pet godina stvorili preko 50 različitih ukusa i oblika pralinica.
Najdraža pralinica ona je u obliku dinosaurusa jer je to Ukijeva omiljena igračka.
U međuvremenu nastao je i prvi "Ukijev kuvar", kog je mama Tanja pisala punih godinu dana. Ima Uki i svoje vino, ali i mnogo ljubavi i pažnje kojom ga okružuju njegove kućne vile i vilenjaci - otac, majka i braća Stefan (22) i Miljan (12).
Njegova majka poručuje da bez podrške sistema nijedno dete sa poteškoćama u razvoju neće moći da pokaže svoj puni potencijal.
Ipak, dodaje, da su topao roditeljski dom i bezgranična ljubav prvi koraci ka srećnijem detinjstvu.
Tanja kaže da građani kada čuju za Ukija i njegovu priču rado ih pozivaju na sajmove, modne revije i druge događaje, čime se polako menjaju tabui i predrasude kada su u pitanju osobe sa poteškoćama u razvoju.
"Ljudi moraju da shvate da oni nisu osobe sa posebnim potrebama i da nemaju posebne potrebe, već imaju iste potrebe kao i svi mi", kaže nam Tanja.
Ona ističe da su joj lekari nakon rođenja Uroša kazali da će on u najboljem slučaju biti biljka, odnosno, teško mentalno i fizički retardiran.
Međutim, ona se nije predala, a nije ni Uki, koji je svojom upornošću pobedio čak i medicinu pa danas pleše i trči maraton.
"Trenira atletiku i za sedam minuta istrči kilometar. Pet godina nam je trebalo da nauči trčati, ali nismo odustajali. Uroš ide i na časove slikanja, a kada ne pravi čokoladice, šetamo i uživamo u životu", priča nam sa ponosom mama Tanja.
Dodaje da će "Ukijeva čokoladna bajka" iz dana u dan sve više rasti, kako bi ovaj mališan kada odraste imao ne samo svoj posao, već i izvor prihoda.
Ova hrabra majka za kraj poručuje da je sa svojim princem Ukijem uz pomoć čokolade stvorila bajku koja pobeđuje diskriminacije i različitost.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
