Može li baštovanka na godišnji?

Moj povrtnjak se nalazi u blizini kuće suprugove majke i imam taj luksuz da ga ona redovno obilazi i brine o njemu koliko može. Ali, kada sam ovog leta odlazila na godišnji, napravile smo mali eksperiment.

Nisam postavila navodnjavanje kap po kap jer imam 70-tak kvadrata koje mi nije problem da ručno zalivam, a plastenik od 36 kvadrata ona zaleva sama malo češće jer se u njemu pre osuši zemlja.

Povrtnjak na otvorenom sam inače zalivala u saradnji sa kišom. Kad bi obilno pala u julu, sledeće bi zalevanje bilo za nedelju dana i više.

Na godišnji sam išla krajem jula i nije me bilo desetak dana. Pre odlaska sam mahnito gledala prognozu koja je najavila kišu negde sredinom mog odmaranja. I stvarno je pala i to je, naravno, bila ogromna sreća, ali vratimo se malo unazad.

Malča nikad dosta

Od početka izrade povrtnjaka malčiranje je igralo najvažniju ulogu. Debeli slojevi pokošene trave, čak i delovi sa semenkama, uvek su pokrivali zemlju. Neko sam povrće i sadila direktno u malč, poput, na primer, krompira. Naučila sam važnu lekciju - malča nikad dosta i moraš biti dobar sa komšijama koji redovno kose i nije im problem da donesu gomilu otkosa u tvoju baštu.

Dakle, povrtnjak sve vreme pokrivam debelim slojem jer kako se malč stanji ili nestane, odmah na zemlju ide novi sloj osušenog sena. Ako počupam piriku i travu ili izvadim neku kulturu poput graška, odmah, opet, ide sloj sena na to mesto. Ni u jednom trenutku nije gola zemlja izložena suncu i uverila sam se da je to najbolje za čuvanje vlage i kvaliteta zemljišta. Ispod malča je tlo uvek blago vlažno i ima tamniju boju od ispucane suve zemlje.

Raznovrsno i šareno

Povrtnjak je od prvog dana sađen u saradnji sa cvećem i začinskim biljem. Kroz gredice se sa povrtarskim kulturama izmenjuju neven, dragoljub, bosiljak, kamilica, boražina, ruzmarin, žalfija, pelin, matičnjak koji se dosta proširi, ali je dobar za paradajz.

Posadila sam nedavno i hajdučku travu na mjestima gde neven više ne cveta. Premda, primetila sam da stari, osušeni cvetovi nevena kao i suncokreta privlače stenice poput smrdljivih martina. Na mestima gde je samoniklo izrastao visoki čičak, nisam ga uklanjala jer i on ima cvetove, pravi hlad i hrani zemlju. Vrbica koja je takođe izrasla na rubovima pridružila se šarenilu i festivalu boja.

Jedino sam uklanjala piriku i ladolež, oboje zato što znaju da guše biljku korenom ili omotavanjem oko nje. Moje povrtnice rastu dosta blizu jedna drugoj i neke kombinacije poput šargarepe, praziluka i mirođije su jako uspešne. Isto tako i salata, vlašac i šargarepa. To šarenilo i mala gužva važni su za zdravlje bešte i što mirniji odlazak na godišnji.

Pre i posle godišnjeg 

Pred odlazak paradajz je lagano krenuo da crveni, roga paprike su ga oponašale, pasulj nije imao baš cvetove, krastavci i tikvice su izbacivali plodove svaki dan, blitva je rasla u obilju, kovrdžavi kelj je proširio svoje velike listove, patlidžani su postajali sve ljučibastiji i glavica ljubičastog zelja se lepo zaokružila. Između gredica nije bilo puno korova, jedino na samom kraju gde je bilo carstvo pasulja, bundeva i suncokreta. Pred odlazak sam dodatno počupala neke travke, malčirala, dobro povezala paradajz, zalila ga đubrivom od koprive i preslice i ceo vrt dobro zalila.

Po povratku as godišnjeg na prvu se učinilo kao da bašte nema jer je trava svuda zavladala. Na delu kod bundeva ozbiljno je shvatila moje zanemarivanje i narasla je više od metra. To je, na neki način, bilo dobro jer je stvarala potrebnu vlagu i hlad, iako to nekim biljkama, poput paradajza i paprike, može da smeta.

Baštu je tokom mog odsustva zalila ona kratka kiša i zapravo me dočekalo obilje, samo ga je trebalo pronaći.

Neki paradajzevi su, naravno, nastradali od prejakog sunca, jednom je pojeden koren i trebalo je povezati one koje su se pod teretom ploda savili. Ipak, zapravo je većina bila lepa, crvena, zdrava i bez stenica. Neke paprike su dobile crne pege koje bi mogle biti povezane sa prejakim suncem ili parazitom, ali od tada je prošlo nekoliko dana i nisam primetila da je još neki plod nastradao. Plamenjača koja je napala krastavce nije se proširila, ali su neke salate, bosiljak i brokoli otišli u cvet. Pasulj je konačno dobio cvetiće.

Malč, kiša, raznovrsnost, ali i samoniklo bilje koje se razmahalo po bašti i skupljalo vlagu, sačuvali su povrće. To znači da je i baštovanima koji sade za svoje potrebe, izvodljivo da odu na godišnji odmor daleko od bašte. Mogli bismo da zaključimo da je srećna kiša spasila stvar, ali nekako verujem da bi i bez nje bašta preživela sa kojim izgubljenim plodom više.