Na farmi kod Šukurme glavne su guske: Velike galamdžije praćene i na YouTubeu

Iako se retki odlučuju za uzgoj gusaka i pataka, ove prve glavne su na farmi kod Dejana Šukurme. Njegovo dvorište u Gornjim Podgradcima kod Gradiške u Republici Srpskoj, ispunjeno je kokoškama, patkama, guskama, vijetnamskim svinjama, a hobi i ljubav prema životinjama stvorili su pravu malu farmu gusaka.

"Imam 23 guske u matičnom jatu, od čega jednu rusko-ukrajinsku rasu - holmogorsku gusku u dve boje, sivoj i beloj. To je među novijim rasama na našem području, dok ih u Srbiji ima već duže. Nije neka nosilica, više spada u hobi guske i naraste do nekih 14 kilograma", priča nam Dejan.

Velike galamdžije

Sa tri meseca već dostižu oko 6-7 kilograma. U pitanju je mirna rasa, koja se ističe time što nije velika galamdžija. Druga rasa koju uzgaja je francuska tovna guska - landska.

Ono što je karakteristično za holmogorsku gusku jeste da hoće da leži na jajima.

"Tu nam se javlja problem jer je jako teška pa često podrobi jaja i uguši male svojim nogama. Zato se najčešće jaja izvlače u inkubator. Isti problem je i kod landske, pa se praktikuje veštačka inkubacija", objašnjava Šukurma.

Pored gusaka, na farmi proizvodi i kokošija jaja, a drži srebrnu italijanku i holandski leghorn.

Guščija mast

Glavni proizvod kod Šukurme je guščija mast, koja se u narodnoj medicini od davnina koristi za lečenje plućnih bolesti. Odlično je pomoćno lekovito sredstvo čija se dobra svojstva potvrđuju i novijim istraživanjima, pa je uz određene mere opreza preporučuju i lekari.

"Radi se o potpuno prirodnom sredstvu za lečenje upale pluća, astme, bronhitisa i kašlja, koje je korišćeno od davnina, a sada se ponovo vraća u upotrebu", kaže nam Dejan i dodaje da guščija mast sadrži omega-3 masne kiseline, cink, magnezijum, natrijum, selen, bakar, sve vitamine iz B grupe, vitamin E, dobar holesterol, nikotinsku kiselinu, alfa tokoferol, zasićene i polizasićene kiseline, kao i sve vrste masnih kiselina koje su lako rastvorljive i neophodne organizmu.

Dejan napominje da je sve počelo kao hobi, a pakovanje od 100 grama guščije masti košta 30 KM (1.800 dinara, op.ur.). Zadovoljan je potražnjom, a u ovom periodu ona se naročito koristi.

Guščija mast je lekovita, a kako prepoznati onu pravu?

"Ima slučajeva da se traži i leti, ali tada nemam, jer je u letnjem periodu teško nabaviti guščiju mast. Guske se najviše kolju zimi, kada su najdeblje. Tokom leta gube salo zbog parenja i drugih faktora", objašnjava Dejan, koji je ove godine počeo da proizvodi i sušeno guščije meso - prsa i batake, a uskoro pokreće i proizvodnju guščije kobasice.

Nema izložbe bez nagrade

Šuki, kako ga zovu prijatelji, redovan je učesnik izložbi sitnih životinja i često odnosi brojne nagrade. Tako je u Kozarskoj Dubici imao šampiona u tri kategorije – indijska patka trkačica, holmogorska guska i landska guska, a proglašen je i za najboljeg preradara.

U iste tri kategorije bio je i šampion izložbe u Prnjavoru, dok je u Prijedoru par landskih gusaka poneo titulu šampiona.

YT kanal "Shukijevo perje"

Nedavno je odlučio da se oproba i kao jutjuber, pa je pokrenuo svoj YouTube kanal "Shukijevo perje", gde objavljuje sadržaje o svakodnevnom životu na farmi. Ideju su mu dali prijatelji koji se već bave YouTube-om, a cilj je edukacija i pomoć ljudima koji žele da se bave ovom granom poljoprivrede.

"Mnoge informacije je teško pronaći, a neke ni ne postoje na internetu kada je u pitanju uzgoj gusaka. To mi je bio jedan od glavnih motiva da pokrenem kanal. Predstavljam sve svoje životinje, šta radim s njima, kako uzgajam guske, kako ležemo piliće, pa čak i kako sam sam izradio inkubator. Tu su i saveti o inkubiranju i svim drugim aspektima živinarstva", kaže Šukurma i dodaje da obrađuje i teme kao što su klanje i sušenje guščijeg mesa.

Na kanalu će se naći i snimci šišanja ovaca, jer je to njegov dodatni posao u sezoni.

"Tu mogu da vide kako se to radi na pravi način, kako se ophodim prema ovci prilikom šišanja. Već sam objavio snimke obuke border koli pasa, što je takođe jedno od mojih dodatnih zanimanja", zaključuje Šukurma.