• Kobasicijada u Aradcu
  • 09.03.2017. 12:30

Najbitniji sastojak kobasice je paprika

Udruženje ljubitelja kobasica Aradac već 27 godina organizuje Kobasicijadu, manifestaciju na kojoj se bira najbolja domaća tanka kobasica i najbolji kulen. Ocenjuju se sastav, presek i ukus. Svi učesnici se slažu da presudnu ulogu u spravljanju ovog specijaliteta ima domaća mlevena paprika. A da sve bude zanimljivije, održano je i takmičenje u brzom jedenju kobasica.

Foto: Jasna Bajšanski
  • 3.509
  • 113
  • 0

Udruženje ljubitelja kobasica "Aradac" već 27 godina organizuje Kobasicijadu, manifestaciju na kojoj se bira najbolja domaća tanka kobasica i najbolji kulen. Ove godine ocenjivalo se 13 tankih kobasica i 19 kulena. Jedan učesnik mogao je da se nadmeće u obe kategorije. Komisija je imala 10 članova, a ocenjivao se presek, sastav i ukus kobasice. Najviše poena moglo se dobiti na ukusu, od 0 do 12. Sastav i presek mogli su poneti od 0 do 4 poena. To se sabira i tako se dobija pobednička aradačka kobasica.

Za kulen najvažnija je konzervacija

Adam Radlinski je ove godine u kategoriji kulena osvojio prvu nagradu. On kaže da je kvalitet kobasica koje se prave u Aradcu na visokom nivou, jer se 27 godina radi na njegovom povećanju. Dokaz je, kako kaže, to što su nijanse određivale pobednika - u finalu je bilo 12 kulena i samo je bod razlike odlučivao.

Adam Radlinski - prva nagrada za kulen

"Proces proizvodnje je standardan. Sve se radi na prirod način. Važno je da od klanja do konzumacije prođe puno vremena, minimum šesto do osam nedelja. To zavisi od debljine kulena. On dalje mora biti na prirodnoj promaji, na hladnoći kako bi došlo do prirodnog zrenja. Najčešće su to ostave sa dobrom cirkulacijom vazduha. Najvažnija je konzervacija koja se radi u pušnicama, dimom. Inače, tradicionalne aradačke kobasice i kuleni nisu ljuti jer se prave samo sa slatkom mlevenom parikom. Stavljamo dosta parike, belog luka, meso mora biti kvalitetno, soli po potrebi", objasnio je Radlinski.

Ovaj domaćin kulen pravi samo za vlastite potrebe i nešto malo za prijatelje. Napominje da svinje hrani kukuruzom, ječmom, stočnim graškom iz vlastite proizvodnje. Kaže da je to proteinska hrana tako da ne kupuje ni sojinu sačmu. Kupuje samo vitamine. U njegovim oborima tovljenik dostigne težinu od 120 kg za sedam do devet meseci.

Udruženje ljubitelja kobasica iz ovog srednjobanatskog sela broji 60 članova. Svi su meštani, a značajan broj njih učestvuje u ovom takmičenju od samog osnivanja društva.

Nema kvaliteta bez starinske kuće

Pavel Kokavski je od malena učesnik Kobascijade, zajedno sa ocem. Poslednje četiri godine takmiči se i u kategoriji tanka kobasica. Ove godine prvi put je osvojio prvo mesto.

Pavel Kokavski - prva nagrada za tanku kobasicu

"Za kvalitenu tanku kobasicu ne treba štedeti ni mesa ni masnoće, ali začini moraju biti kvalitetni. Presudna je mešavina začina. Oni moraju biti izbalansirani. Moja porodica kupuje tradicionalno očišćena prirodna creva, ali to za pobedu nije presudno. Na ukus utiče i dim, ali i prostorija u kojoj se kobasice drže, poput starinskog špajiza ili podruma koji je idealno provetren. A idealni uslovi mogu se pronaći samo u starim kućama, u novim ih nema. Reklo bi se da je za kvaitetnu domaću kobasicu potrebna dobra domaća parika i starinska kuća", ispričao je Kokavski.

Po kvalitetnu papriku ide se u druga sela

Rečenica koja se najčešće čula na ovoj manifestaciji je da bez kvalitetne mlevene paprike nema kvalitetne tanke kobasice, a ni kulena. Ona mora biti iz domaće proizvodnje, objasnio je Jarko Bartoš, predsednik Udruženja ljubitelja kobasice:

"Najviše se snabdevamo od ljudi koji mlevenu crvenu papriku prave u Kisaču, Bačkom Petrovcu, Laliću. Od loše paprike kobasice se brzo pokvare. Drugi bitan sastojak je beli luk, a on se proizvodi u svakom domaćinstvu. Mi u kobasice stavljamo i kim, tako da ovaj začin daje specifičan ukus".

Dodaje da se kobasice i kuleni razlikuju od sela do sela i da svako pravi na svoj način. Slovački kulen je tako poznat po upotrebi paprike i mora da ima lepu, crvenu boju.

"Što se ukusa tiče, svako pravi onako kako voli da jede. Teže je napraviti kobasicu sa slatkom mlevenom paprikom, jer kada nema ljutine oseća se pun ukus svih sastojaka. Kod zimskog klanja svinja tanke kobasice prve dospevaju na trpezu jer one brzo sazrevaju. Kulen treba da zri tri meseca da bi imao pravi ukus i kvalitet. Kod dimljenja je važno imati dobru sušaru, jer dim mora biti hladan da se kobasica ne bi zapekla. Za sušenje se uglavnom koristi bukovina ili drvo koštunjavog voća, poput trešnje i višnje. Miris kobasice odaje na kom drvetu je sušena", ispričao je Bartoš.

Gost iz Kulpina pojeo kobasice za 2 minuta

Svake godine na ovoj manifestciji održava se i takmičenje u brzom jedenju kobasica. Ovog puta šestorica mladića izašli su na megdan. Valjalo je za što kraće vreme pojesti dve pečene kobasice, salatu i popiti čašu vode. Takmičari su se međusobno bodrili, ali izgleda da su suviše suvih kobasica degustirali pre nadmetanja, jer je ovogodišnje prolazno vreme daleko lošije od prošlogodišnjeg. Pobedio je Rastislav Bohuš iz Kulpina čije prolazno vreme je dva minuta.

Rastislav Bohuš iz Kulpina prvi put je pobedio u brzom jedenju kobasice

"Za ovakva takmičenja priprema se godinama i uvežbava se polako. Mi živimo na selu, kobasice jedemo svakog dana. Kod nas u Kulpinu se prave jako ljute kobasice. Ove ovde su slatke, pa je i u takmičenju lakše pobediti. I prethodnih godina sam dolazio na aradačku Kobasicijadu, takmičio se u brzom jedenju kobasica, ali sada sam prvi put pobedio", kazao je Bohuš.

Svinje se tove samo za vlastite potrebe

U Aradcu ljudi žive od poljoprivrede i svaka kuća uzgaja svinje isključivo za vlastite potrebe. Situacija je takva jer se na tovu svinja sada ne može zaraditi, živa mera je oko 160 dinara za kilogram. Pre dve decenije to nije bilo tako. Značajan broj Arađana na veliko je uzgajao svinje, a danas broj tovljenika ne prelazi 20 komada.

Jarko Bartoš, Udruženje ljubitelja kobasice

"Ako želimo da zaradimo preradom, odnono kroz kobasice i kulen, to je teško. Ne sme se prodavati roba, jer inspekcija to ne dozvoljava. Da je cena tovljenika realna i da se omogući slobodna prodaja suhomesnatih proizvoda, u Aradcu bi se ljudi opet vratili ovoj proizvodnji. Zakon koji bi dozvolio prodaju sa kućnog praga svakako bi pospešio razvoj sela. Ja prvi bih se potrudio da tovim što više svinja i da pravim suhomesnate proizvode", zaključio je Jarko Bartoš.

Foto: Jasna Bajšanski


Povezana biljna vrsta

Beli luk

Beli luk

Sinonim: - | Engleski naziv: Garlic | Latinski naziv: Allium sativum L. ssp. vulgare Kuzn.

Smatra se da su beli luk prvi počeli uzgajati Egipćani kao i je odigrao važnu ulogu u njihovoj kulturi. Smatrali su ga svetom biljkom kao i se često pronalazio u grobnicama... Više [+]

Kim

Kim

Sinonim: - | Engleski naziv: Caraway | Latinski naziv: Carum carvi L.

Kim se upotrebljava kao začin u kulinarstvu i prehrambenoj industriji. Može biti jednogodišnja, dvogodišnja ili višegodišnja biljka. U narodnoj medicini upotrebljava se protiv... Više [+]

Foto prilog


Tagovi

Kobasicijada Aradac Slatka mlevena parika Udruženje ljubitelja kobasice Tanka kobasica Kulen Sastav Presec Ukus Brzo jedenje kobasice Adam Radlinski Prirodno zrenje Ostave Cirkulacija vazduha Konzervacija Pušnice Dim Beli luk Kim Pavel


Autorka

Jasna Bajšanski

Više [+]

Jasna Bajšanski, Zrenjanin