Ne zalećite se sa setvom bašte: Šta i kada može u zemlju?

Iako smo već dobrano ušli u proleće, vremenske prilike neće ići na ruku povrtarima i hobistima u većem delu zemlje. Naime, temperature će se nakon ovog porasta za vikend - ponovno spustiti i eto nam moguće nove pojave mraza.

Upravo hladan početak meseca može doneti brojne izazove. Neočekivani mrazevi, niske temperature tla i vlažni uslovi mogu da uspore klijanje i rast biljaka i sa sadnjom bašte ne treba žuriti, pa glavni deo posla obavite u drugoj polovini meseca. Uprkos tome, postoje načini da se osigura uspešan start - od odabira otpornih sorti do korišćenja zaštitnih metoda poput plastenika i malča.

Šta sejati i saditi u hladnom aprilu?

Nakon što se vreme stabilizuje i prođe nekoliko dana od kiša, možete krenuti u radove. U aprilu je na redu sprovođenje pripreme rasada u plastenicima za skori izlazak na polje. Tada sadimo mahune, krastavce, šargarepu, salatu, patlidžan, peršun, paradajz, papriku, tikvice i praziluk, cveklu, grašak spanać, luk, paštrnjak, kao i začinsko i lekovito bilje.

U ovom mesecu možete presaditi karfiol, kelerabu blitvu i kupus. Ako ste zasadili crveni luk i beli luk, sada je vreme za njihovo okopavanje. U drugoj polovini seje se kukuruz šećerac, krompir, celer, pasulj i cvekla, a nakon otopljenja možete posaditi i paradajz i papriku (direktna setva).

Čim otopli možete uglavnom sve planirano sejati, osim većine tikvenjača i mahunarki budući da su osetljive na pojavu mraza (koji se može pojavljivati do duboko u maju).

Ukoliko ste neke od ovih kultura već posejali, a postoji mogućnost kasnijeg izmrzavanja, zaštitite ih malčem (lišćem, slamom, pokošenom travom) ili agrotekstilom kako bi se smanjila mogućnost uvenuća biljke.

Koje materijale koristiti za malčiranje?

Ovaj mesec može se iskoristiti i, ukoliko niste do sada, za sređivanje zasada jagoda, njihovo čišćenje i rasađivanje.

Ravnajte se prema prognozi vremena

Inače, direktan način setve ima svoje prednosti zbog manjeg ulaganja u proizvodnju. Takođe, na ovaj način se biljkama razvija jak korenov sistem, što svakako kasnije olakšava i smanjuje potrebu za navodnjavanjem. Tako se najčešće proizvode paradajz i paprika. Inače, niske sorte paradajza pogodne su za direktnu setvu na velikim površinama, dok se za baštensku proizvodnju češće koriste visoke sorte.

Krajem aprila mogu se posejati lubenice, dinje, krastavci i mahune. Ipak, budite oprezni zbog mogućih kasnih mrazeva. Ako ne želite da rizikujete, pričekajte maj, koji je idealan za sadnju ovoga povrća.

Važno: Pratite prognozu vremena i ravnajte se prema njoj. Bolje je i sačekati kraj meseca nego da ostanete bez roda.