Od hobija do prve modne revije: Šta sve tkalja sa Zlatibora pravi od vune?

Dok šetate centrom Zlatibora, u nizu radnji krije se jedna mala, veoma neobična. U njoj se čuju zvuci razboja, a okolo su izložena raznobojna ponča, kaputići, šalovi, kape, rukavice, torbe, sve od prirodnih materijala. Za razbojem sedi Branka Aleksandrić, koja svoje ideje pomoću konca i vune pretvara u predivne ručne, ali moderne odevne predmete. Spremna je za predstojeću  modnu reviju koju će održati u maju na Sajmu poljoprivrede i ruralnog turizma na Zlatiboru.

Predstaviće ručne radove koji nastaju u njenoj maloj radionici- prodavnici u Trgovačkoj ulici u centru Zlatibora. Biće ovo njena prva revija, a preostalo je još samo da se utvrde neki detalji.

"Posle 15 godina rada evo došla je i moja prva modna revija. Spremna sam, a na njoj će biti sve iz mog asortimana. Do sada sam samo izglagala na nekoliko sajmova, bila sam u Makedoniji na Sajmu starih zanata, u Puli, Rovinju i Umagu sam imala izložbe. Bilo je i nekoliko gostovanja na raznim televizijama", kaže Branka koja je poreklom iz Višegrada.

Kada hobi postane posao 

Tkanjem je počela da se bavi iz hobija. Vremenom se više posvetila, pa je hobi prerastao u ideju da otvori nešto svoje. U 2014. godini je registrovala i otvorila radnju Ručno tkanje "Nićanica". 

"Da tkam sam naučila još kao mala od majke i bake. U tom kraju je bilo osnovno da se devojčice uče da pletu, heklaju, da rade na razboju. Tako sam osnove za posao na razboju naučila u porodici. Kasnije u meni je to negde uvek tinjalo i u glavi sam već osmislila taj moj kutak sa razbojem. I onda sam u Kovini našla čoveka koji pravi razboje i on mi je napravio ovaj mali u radnji. Kod kuće imam veći, na njemu radim šire stvari."

Radnji je dala naziv "Nićanica“, po jednom delu razboja kroz koji se provlače niti konca. Neobično ime, a i neobičan izlog svakako privlači pažnju prolaznika.

"Prolaze i svrate da vide ponča, kape, torbe, ali kada vide razboj i da na licu mesta tkam, baš se iznenade. U principu, zadovoljna sam plasmanom. Moje proizvode ne nosi veliki broj ljudi. Nose oni koji to vole, koji vole taj stil, ko voli ručne radove. Ovo su sve radovi od prirodnog materijala“, kaže naša sagovornica.

Za jedan kaputić treba 26 sati

Za jedan šal joj je nekada trebalo osam dana da ga istka, a danas šest do osam sati. Za komplikovanije odevne predmete, na primer kaputić, potrebno joj je do 26 sati.

„Kaputić je malo komplikovanije raditi jer se tka iz delova, prednji deo, zadnji deo, rukavi, džepovi i to se posle sašije. Dok tkam jednu stvar, već za sledeću imam ideju kako će da izgleda. Svaki predmet je autentičan."

Branka je zadovoljna zato što radi ono što voli i može pristojno da živi od svog posla. Ipak, kaže da je ručni rad u Srbiji obezvređen.

"Kada bi se u ovoj zemlji, kao u okruženju, više cenili ručni radovi, bilo bi svima bolje. Ovo su zanati koje mi pojedini čuvamo od zaborava za mlađe generacije. Za ove godine koliko postojim još nisam imala nikoga da me pita da ga naučim da radi na razboju“, dodala je Branka.

A da zaista posvećuje pažnju onom što radi govori i sama radnja. Osim njenih proizvoda i razboja, tu su i stare pegle, drveni sanduci, razne starine. Sve je ovo, kaže, njena velika ljubav.

_{Naslovna fotografija: Branka Aleksandrić}