Pergole ili nadstrešnice, jedan od najatraktivnijih korisnih detalja u velikim dvorištima, kakvih je na selu najviše, ne koštaju mnogo, a hladovina sa puzavicama i penjačicama se brzo formira i već u istoj sezoni dobija se mesto za odmor posle teškog dana na imanju.
U seoskim domaćinstvima pergola, ili kako je u centralnoj Srbiji češće zovu vinjaga, služi i kao dodatna prostorija na otvorenom. Najčešće je to trpezarija.
Pergole su čest renesansni element vrta, u Sredozemlju, posebno u Italiji. Ali nema nikakvog razloga da domaćini u Srbiji ne ukrase dvorište nastrešnicom na kojoj će rasti puzavice po njihovoj želji.
Vrste materijala i oblik pergola su neograničeni i zavise od toga u kakvom je stilu urađen ostatak dvorišta i kuće. Ukoliko je prednji deo dvorišta prostran, najbolje je da se postavi udesno ili ulevo u odnosu na glavnu kuću, kako ne bi zaklanjala glavni ulaz i vizuelno remetila celinu zgrade.
U zadnjem delu dvorišta može da se naslanja na kuću i u stvari bude trem. U oba slučaja na selu to predstavlja "sobu" na otvorenom. Zbog toga se i kaže da su najkorisniji ukras u seoskim dvorištima.
Ovaj senoviti deo dvorišta pravi se najčešće od drveta. Podrazumeva se da konstrukcija mora biti stabilna i jaka, koja će moći da podnese masu penjačica, ili čvrst klasičan krov, ukoliko odlučite da se potpuno zaštite od kiše.
Uglavnom se pravi na četiri, šest ili osam stubova, u zavisnosti koji oblik želite. Recimo, kralj Petar Prvi Karađorđević (pergola na naslovnoj fotografiji) izabrao je svojevremeno za pergolu ispred svoje vinarije na Oplencu kod Topole, kružnu osnovu i osam betonskih stubova. Umesto klasičnog krova napravljena je metalna poluloptasta konstrukcija na kojoj raste vinova loza.
Stubovi mogu biti i od metalnih profila, ukopani u zemlju na propisanoj dubini i zabetonirani. Konstrukcija može da bude i drvena, ali tada treba birati otpornije drvo. Tada se nastrešnica uglavnom pravi od greda.
Metalni stubovi ukopani u zemlju
U seoskim domaćinstvima, odlično se može uklopiti i pergola od starog drveta, koje se koristilo za pravljenje mlekara ili brvnara. Ako ste ove objekte rasturili i delove složili da čekaju neka druga vremena, pergola je prilika da ih oživite. Isto važi i za stare, rustične grede sa tavana i kuća.
Centralni deo pergole može da bude i stablo koje već imate u dvorištu. Najjednostavnije je da "obuhvatite" drvo konstrukcijom, koje će i dalje ostati pod vedrim nebom, a njegova krošnja i dalje će biti prirodna hladovina.
Rešenja za hladovinu ispod pergole su puzavice: devojačka loza (Parthenocissus quinquefolia), zatim visterija (Wisteria sinensis), zatim bršljan (Hedera helix), tekoma (Campsis radicans) i klematis (clemats vitalba). Puzavice se sade pokraj stubova i vezuju kako bi ih usmeravali. Klematis obilato cveta tokom cele sezone.
Naravno vinova loza je uvek dobro rešenje. Može se reći da je naš autentični naziv za pergole - vinjaga, dobio takvo ime, jer se nekada kod nas na konstrukcijama gajila vinova loza. I naravno, nezaoblizano rešenje za pergolu su ruže penjačice.
Prikaz pergole
Uz pergole na južnoj strani treba zasaditi biljke penjačice, koje će brzo raširiti i dati dobru hladovinu. Ako je na severnoj strani, mogu se posaditi i one koje će cvetovima i mirisom više biti ukras nego zaštita od sunca. Ukoliko želite što manje posla oko biljaka na pergoli, onda je najbolje rešenje vrsta koja i zimi zadržava svoje lišće, poput bršljana. Mogućnosti su neograničene.
Oni "hrabriji", koji žele da istupe korak od konvencijalnog, mogu da oblikuju zeleni tunel. Pejzažne arhitekte širom sveta dizajniraju upravo ono što je nama na dohvat ruke. Konstrukcija je identična klasičnom plasteniku. Pa ako imate neki stari, koji više ničemu ne služi, osim za odlaganje starih stvari, premestite konstrukciju na drugu lokaciju i zasadite pozavice. Na ovaj način se mogu povezati ili odvojiti dve celine u seoskom dvorištu. U tom slučaju, lepše je umesto betonske ili drvene podloge, ostaviti travnjak. Ili rustičnim kamenim pločama napravite staze. Sa "plastenik pergolom" dobija se i mesto za odmor, i prirodna barijera između ekonomskog dela imanja i klasičnog dvorišta.
Foto: Magdalena Nenković
Povezana biljna vrsta
Engleski naziv: Wine grape | Latinski naziv: Vitis vinifera
Vinske sorte vinove loze beloga grožđa gaje se na peskovitim zemljištima, a teža zemljišta su povoljnija za crne (obojene) sorte, pre svega zbog svog povoljnijeg toplotnog režima,... Više [+]Tagovi
Autorka
