Pet razloga zašto bi trebalo da uzgajate divlju šargarepu u svojoj bašti

Divlja šargarepa (Daucus carota subsp. carota) se u našim baštama uglavnom posmatra kao korov. Ali kod mene ima svoje mesto, iz više razloga.

Za šta je korisna divlja šargarepa?

Njene listove, dok su još mladi, pre nego što procvetaju, koristim za supe i variva. Može se koristiti i kao začin za salate, dodatak smutijima, namazima i biljnim pestoima. Pošto su mu listovi aromatični i blago gorkasti, ne treba preterivati sa količinom.

Kada procveta, služi kao ukras bašte koji prvenstveno privlači pčele, bumbare, osinje muve, leptire, posebno tokom leta kada ima manje drugog cveća. Na primer, divlja šargarepa je hrana za gusenice leptira lastavice (Papilio machaon).

U permakulturnom vrtu može poslužiti kao neka vrsta čuvara redova tako što privlači neželjene insekte koji tada neće napasti glavne povrtarske kulture.

Šargarepina muva: Planirajte setvu i koristite prirodne metode zaštite

Njegovi koreni prodiru duboko, čime se poboljšava struktura i aeracija zemljišta. Listovi i stabljike se mogu koristiti kao malč ili kao dodatak kompostu. Brzo se raspadaju i obogaćuju zemljište azotom.

Divlja šargarepa je veoma otporna i uspeva na siromašnim i suvim zemljištima. Jednom kada se pojavi, lako se održava samozasijavanjem.

Na šta paziti?

Podseća na veoma otrovnu biljku iz porodice astera, kao što je kukuta (Conium maculatum). Od njega se razlikuje po tamnoj mrlji u sredini cvasti. Ima pernate, dlakave stabljike. Kada se list ili koren protrlja, ima miris poput šargarepe. Ako niste sigurni da li je to zaista divlja šargarepa, nemojte je konzumirati.

Pošto se brzo širi samozasadivanjem, može potisnuti druge biljke ako se ne kontroliše. Uklanjanjem istrošenih cvetova pre nego što razviju seme, sprečićete njihovo širenje.

Kao i kod nekih drugih šaša, kao što je divlji paštrnjak, sok biljke može izazvati fotodermatitis - odnosno reakciju kože na sunce. Stoga, kada rukujete njime po sunčanom danu, nosite rukavice i izbegavajte kontakt sa kožom.