Šargarepina muva je najvažnija štetočina ovog povrća, a napada i celer, paškanat, peršun, kim, kopar, ali i repu i kupusnjače. Ovo povrće možete zaštiti i prirodnim metodama.
Najvažnija štetočina ovog povrća je šargarepina muva (Psila rosae). Osim nje ona napada i drugo povrće poput celera, paškanata, peršuna, kima i kopra, a sve se češće javlja i na repi i kupusnjačama. Ove muve su crne sa smeđom glavom, a veličine su od četiri do pet milimetara. Štete pričinjavaju larve koje su veličine od šest do osam milimetara. U godinama s prosečnim temperaturama prva generacija se javlja u maju i junu, a druga, obično brojnija i štetnija se javlja u julu.
Uzgoj šargarepe: Ranija setva za bolji prinos i veći sadržaj karotena i šećera
Nakon izlaska iz jaja larve se ubušuju u šargarepu i to na mladim biljkama obično pri vrhu korena, a na starijim na svim mestima. Larve buše hodnike različite veličine, a hodnici su puni izmeta, usled čega šargarepa poprima loš miris i gorak ukus te postaje neupotrebljiva. Podložna je truljenju i propadanju. Napadnute biljke je lako prepoznati, jer im lišće postaje ljubičasto, a kasnije požuti i osuši se.
Nakon tri do šest nedelja šargarepina muva završi svoj razvoj i kukulji se u zemlji. Veći broj larvi tamo ostaje i nakon vađenja korena, a manji broj daje drugu generaciju. Brojnost izašlih muva zavisi od temperature i vlage tla. Larve druge generacije čine štete u avgustu i septembru i to često na istim šargarepama koje su napale i one larve iz prve generacije. One prezimljavaju kukuljenjem u tlu, ali veći deo ih prezimi u biljkama na polju ili trapovima.
Štete se smanjuju pridržavanjem plodoreda, a šargarepa se na istoj površini treba sejati tek svake četvrte godine. Loši predusevi su celer, peršun i paškanat, a treba izbegavati i kupusnjače jer se i na njima mogu pojaviti štete od šargarepine muve. Dobri predusevi su grašak, luk i paradajz.
Ukoliko se šargarepa uzgaja na prozračnijim površinama gde se vlaga ne zadržava u tlu, manja je mogućnost zaraze. Štete se takođe smanjuju ranijom ili kasnijom setvom. Stoga je bolje u proleće posejati šargarepu koju ćemo iskoristiti tokom leta, a krajem maja i tokom juna uz zalivanje posejati šargarepu za potrošnju tokom zime.
S obzirom na to da rastresito tlo pogoduje odlaganju jaja, zemlju oko šargarepe treba nabiti kako ne bi bilo pukotina u koje će štetočina odložiti jaja. Treba izbegavati i pregustu setvu, a kod proređivanja izvađene biljke sakupiti i odneti iz zasada kako ne bi privlačili muvu.
Takođe, dobro je između šargarepe saditi i luk ili korijandar koji će svojim mirisom odbiti tu muvu. Izvori zaraze mogu biti i divlje vrste iz porodice štitara pa takve biljne vrste treba uništavati. Sve biljke koje pokazuju simptome napada šargarepine muve treba što pre izvaditi i uništiti.
Na malim površinama uspešnu zaštitu pruža i pokrivanje useva mrežama, a dobra mera je i malčiranje koje će onemogućiti polaganje jaja. Poznato je da bor svojim mirisom tera šargarepinu muvu pa je dobro na malč položiti borove grančice.
Hemijska sredstva treba primenjivati oprezno i uz pridržavanje uputstva jer šargarepa upija insekticide iz zemlje, pa možete koristiti insekticide na bazi dimetoata i cipermetrina.
Od prirodnih preparata treba koristiti onaj na bazi drvnog pepela, kore narandže ili listova paradajza. Svi preparata se primenjuju u periodu leta šargarepine muve. Preporučuje se da se zemlja pospe smešom pepela i peska u razmeri 1:1 i posuti pet do 10 grama te smeše po metru kvadratnom. Smeša se posipa tokom leta šargerepine muve u razmaku od sedam dana.
Tagovi
Autorka
Nategu seje iz ljubavi prema starim sortama, a čemu je služila? 
Koje mere i sredstva koristiti protiv krompirove zlatice 
Kupusna stenica - značajna štetočina, pregledajte kupusišta! 
Na hektaru pod staklenicima istražuju bolesti paradajza - Bayer ima i tri otporne sorte
