• Štetočina šargarepe
  • 29.03.2020. 18:00

Šargarepina muva: Planirajte setvu i koristite prirodne metode zaštite

Šargarepina muva je najvažnija štetočina ovog povrća, a napada i celer, paškanat, peršun, kim, kopar, ali i repu i kupusnjače. Ovo povrće možete zaštiti i prirodnim metodama.

Foto: Depositphotos/medvedevaoa.bk.ru
  • 301
  • 15
  • 0

Najvažnija štetočina ovog povrća je šargarepina muva (Psila rosae). Osim nje ona napada i drugo povrće poput celera, paškanata, peršuna, kima i kopra, a sve se češće javlja i na repi i kupusnjačama. Ove muve su crne sa smeđom glavom, a veličine su od četiri do pet milimetara. Štete pričinjavaju larve koje su veličine od šest do osam milimetara. U godinama s prosečnim temperaturama prva generacija se javlja u maju i junu, a druga, obično brojnija i štetnija se javlja u julu.

Uzgoj šargarepe: Ranija setva za bolji prinos i veći sadržaj karotena i šećera

Šargarepa nakon napada neupotrebljiva

Nakon izlaska iz jaja larve se ubušuju u šargarepu i to na mladim biljkama obično pri vrhu korena, a na starijim na svim mestima. Larve buše hodnike različite veličine, a hodnici su puni izmeta, usled čega šargarepa poprima loš miris i gorak ukus te postaje neupotrebljiva. Podložna je truljenju i propadanju. Napadnute biljke je lako prepoznati, jer im lišće postaje ljubičasto, a kasnije požuti i osuši se.

Druga generacija pravi još veće štete

Nakon tri do šest nedelja šargarepina muva završi svoj razvoj i kukulji se u zemlji. Veći broj larvi tamo ostaje i nakon vađenja korena, a manji broj daje drugu generaciju. Brojnost izašlih muva zavisi od temperature i vlage tla. Larve druge generacije čine štete u avgustu i septembru i to često na istim šargarepama koje su napale i one larve iz prve generacije. One prezimljavaju kukuljenjem u tlu, ali veći deo ih prezimi u biljkama na polju ili trapovima.

Važno je pridržavati se plodoreda 

Štete se smanjuju pridržavanjem plodoreda, a šargarepa se na istoj površini treba sejati tek svake četvrte godine. Loši predusevi su celer, peršun i paškanat, a treba izbegavati i kupusnjače jer se i na njima mogu pojaviti štete od šargarepine muve. Dobri predusevi su grašak, luk i paradajz.

Ukoliko se šargarepa uzgaja na prozračnijim površinama gde se vlaga ne zadržava u tlu, manja je mogućnost zaraze. Štete se takođe smanjuju ranijom ili kasnijom setvom. Stoga je bolje u proleće posejati šargarepu koju ćemo iskoristiti tokom leta, a krajem maja i tokom juna uz zalivanje posejati šargarepu za potrošnju tokom zime.

Onemogućite polaganje jaja zbijanjem zemlje ili malčem

S obzirom na to da rastresito tlo pogoduje odlaganju jaja, zemlju oko šargarepe treba nabiti kako ne bi bilo pukotina u koje će štetočina odložiti jaja. Treba izbegavati i pregustu setvu, a kod proređivanja izvađene biljke sakupiti i odneti iz zasada kako ne bi privlačili muvu.

Takođe, dobro je između šargarepe saditi i luk ili korijandar koji će svojim mirisom odbiti tu muvu. Izvori zaraze mogu biti i divlje vrste iz porodice štitara pa takve biljne vrste treba uništavati. Sve biljke koje pokazuju simptome napada šargarepine muve treba što pre izvaditi i uništiti.

Koje su biljke dobre, a koje loše komšije u bašti?

Na malim površinama uspešnu zaštitu pruža i pokrivanje useva mrežama, a dobra mera je i malčiranje koje će onemogućiti polaganje jaja. Poznato je da bor svojim mirisom tera šargarepinu muvu pa je dobro na malč položiti borove grančice.

Koristite prirodne preparate za zaštitu

Hemijska sredstva treba primenjivati oprezno i uz pridržavanje uputstva jer šargarepa upija insekticide iz zemlje, pa možete koristiti insekticide na bazi dimetoata i cipermetrina.

Od prirodnih preparata treba koristiti onaj na bazi drvnog pepela, kore narandže ili listova paradajza. Svi preparata se primenjuju u periodu leta šargarepine muve. Preporučuje se da se zemlja pospe smešom pepela i peska u razmeri 1:1 i posuti pet do 10 grama te smeše po metru kvadratnom. Smeša se posipa tokom leta šargerepine muve u razmaku od sedam dana.

Foto: Flickr licenca CC
Flickr/Karen Jackson


Tagovi

Štetočina šargarepe Šargarepina muva Psila rosae Štete na šargarepi Zaštita od šargarepine muve Zaštita povrća


Autorka

Martina Popić

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.