Voda koja nam ostane posle pranja ili kuvanja pirinča ima niz koristi za biljke. Kako je fermentisati? Koje biljke odlično reaguju na pirinčanu vodu?
Pirinčana voda koja ostaje posle ispiranja ili kuvanja pirinča je beličasto mutna, sadrži skrob, mnoštvo minerala, proteina, aminokiselina i drugih materija. Osim što se korisiti u kozmetici, ona je odlična i za biljke. Može da se upotrebljava kao đubrivo i zaštitno sredstvo što će rezultirati rastom zdravih biljaka i dobrim prinosom.
Primenjujemo je u svežem obliku ili je možemo fermentisati u zavisnosti od namene. Sadrži minerale kao što su azot, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum što je čini odličnim ekološkim đubrivom jer ne zagađuje životnu sredinu. U zemljištu se razgrađuje i oslobađa materije koje su neophodne biljkama za rast i razvoj.
Dodatne pozitivne osobine ovog đubriva na zemljište je što ono održava vlagu i povećava populaciju korisnih bakterija. Najzaslužniji deo je skrob koji podstiče rast mlečnih bakterija koje obezbeđuju rast mikoriznih gljivica koje čine biljke zdravijim, većim, otpornijim i rodnijim. Ona je blago alkalna i pomaže kod održavanja pH reakcije.
Njen nedostatak je prilikom korišćenja u polju, na otvorenom. Produžena upotreba dovodi do širenja štetočina kao što su glodari i nekih oboljenja. Zbog toga s korišćenjem ne treba preterivati.
Kao što je napomenuto možemo da iskoristiti onu koja ostaje nakon pranja ili kuvanjem pirinča. Veoma često se ona od pranja koristi za zalivanje sobnog cveća. Mnogo sigurnija je upotreba vode koja se dobija prilikom kuvanja pirinča. Ona sadrži više hranjivih materija. U tom slučaju kuvajte pirinač u više vode nego što biste to inače učinili i nemojte je ni slučajno posoliti i zamastiti. Pirinač ocedite, a tečnost koristite nakon što se ohladi.
Možemo je upotrebiti za jednostavno zalivanje, za prskanje kao folijarno đubrivo. Skrob koju sadrži će obezbediti biljkama neophodne ugljenohidrate i minerale. Na primenu izuzetno dobro reaguje paradajz zbog obilja kalijuma, azota i fosfora koji su neophodni za njegov rast i razvoj, posebno u fazi cvetanja i plodonošenja.
Čili paprike je potrebno zalivati povremeno, jer im je uvek potrebna prihrana azotom, ali u manjim količinama.
Mnoge sobne biljke će vam biti zahvalne ako ih zalijete ovom vodom. Bambus, zamija, aloe vera će bolje rasti uz povremeno zalivanje ovim đubrivom.
U slučaju prskanja, dobro je procedite kako ne bi začepili dizne.
Kada želimo da dobijemo fermentisanu pirinčanu vodu treba da je stavimo u posudu koja nije izložena dejstvu sunčeve svetlosti. Ne treba je hermetički zatvoriti, dovoljno je da se prekrije krpom ili poklopcem koji nije potpuno uklopljen. Ostavi se 10 do 15 dana na toplom mestu (sobnoj temperaturi) kako bi se obavila fermentacija i razvili kvasci.
Ona se koristi kao đubrivo i pesticid. Tretiranjem biljaka pružamo im zaštitu od štetočina. Preporučuje se upotreba dva do maksimalno tri puta sedmično za bolje rezultate zaštite.
Tagovi
Autorka
