Dugogodišnji kragujevački političar odlučio se za baštu na parceli od 80 ari. Posle nekoliko mandata kao odbornik u parlamentu Kragujevca, susreo se sa izazovima i sa problemima jednog poljoprivednika.
Poslednju izbornu kampanju lokalni političar iz Kragujevca Slađan Rakić proveo je mirno, brinući se da spanać i jagode ne napadne neka bolest ili štetočina.
Na prethodnim parlamentarnim izborima nedostajalo mu je 200 glasova da ponovo sedne u odborničku klupu, gde je proveo mnogo godina. Od politike nije odustao, a u međuvremenu inicijativa je "pala" na motiku. Želja mu je ekološka bašta, pa je upotreba preparata za prskanje gotovo zanemarljiva.
U selu Resnik nadomak Kragujevca na porodičnom imanju formirao je sopstvenu baštu na površini od 80 ari. Gaji povrće i voće. Na imanje dolazi posle radnog vremena u "Gradskim tržnicama", i zajedno sa suprugom Slađanom i sinovima Dušanom i Aleksandrom, uzgaja jagode, spanać, salatu, luk.
U detinjstvu je pomagao roditeljima, a mnogo godina je radio na revitalizaciji zapuštenog gradskog parka na periferiji Kragujevca, te mu nijedna alatka, pa ni posao, nisu strani.
"Zasadio sam kulture tako da u svakom trenutku imam nešto za branje. Moji proizvodi se prodaju kao ekološki u piljarnici i jasno su obeleženi. Spanać je bez ikakvih pesticida, štitimo ga čajem od pelina. Mušterije prepoznaju da je to neprskano, isto kao i salatu ili luk. Nažalost još uvek se retki odlučuju za takvo povrće. Prošle godine sam imao mnogo kvrgavih, neprskanih jabuka. Samo jedna majka je uzimala da pravi kašicu za svoju bebu. Kupci hoće salatu koja ima velike, široke listove, a ona je puna pesticida. Cilj mi i da upoznam kupce svog povrća, da mi oni veruju", kaže Slađan Rakić.
Na bašti površine od 80 ari gaji se voće i povrće.
On tvrdi da bi svako ko ima parče zemlje na selu, mogao da organizuje proizvodnju i da od toga pristojno živi. Pa i da nema dedovinu ili očevinu, može za iznajmi.
On je za sada, kaže, na pola puta između sela i grada. Ne isključuje mogućnost i da se potpuno okrene poljoprivredi, ali će kroz političko delovanje pokušati da ostvari svoje zamisli kako bi poljoprivreda u Srbiji mogla da funkcioniše.
"Svako selo trebalo bi da se opredeli za dve ili tri kulture, da se tu formiraju otkupne stanice. I na kraju, potrebna je industrijalizacija poljoprivrede, jer svaki prerađeni proizvod prodaje se skuplje nego sirov. Sela su opustela. Svi pričaju o starim čatmarama kako propadaju i na osnovu toga zaključuju da su ljudi napustili sela. Zaboravite polusrušene čatmare, to je gotovo, imate mnogo dvospratnih kuća lepo sređenih, u kojima se ne dimi odžak", kaže Slađan Rakić.
Za njega poslovi u njivi nisu nepoznanica. Kao dete pomagao je babi i dedi, a potom i roditeljima. Sada svoje sinove dovodi u baštu da i one uče. I zaista, dvojica dečaka nepogrešivo znaju kako se sadi crni, a kako beli luk. Pomažu ocu i oko donošenja vode.
"Nemam vodu, iako mi je njiva pored glavnog puta. Zalivam ručno, jer nema seoskog vodovoda. Donesem u kanisterima, pa sa kanticom u baštu. Ljudi se ovde snalaze, kopaju bunare da bi zalivali bašte", dodaje ovaj lokalni političar.
Slađan, Slađana, Dušan i Aleksandar Rakić
Dan Rakića na selu počinje kafom i doručkom na travi u sred voćnjaka. Tada naprave plan šta će ko da radi u njivi, koja im je za sada jedan od sigurnijih izvora prihoda. Povoljnost više je što već nekoliko godina tačno znaju šta njihova deca jedu. Osim hrane iz bašte, na njihovom stolu su i domaće meso i jaja.
Foto: Biljana Nenković
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
