Pomoć u bašti: Zašto je pauk prirodni pesticid, a zmija odličan deratizator?

Baštovani stalno po društvenim mrežama objavljuju fotografije insekata i drugih beskičmenjaka uvek sa istim pitanjem – da li će to naštetiti mom povrću i voću i da li je u pitanju nešto opasno.

Obratili smo se zato biološkinji Ivi Čupić koja već pet godina kroz svoj profil na društvenim mrežama, Samsa critters, pokušava da uveri one u strahu od insekata, pauka i zmija da su to uglavnom bezopasne, ali pre svega korisne životinje. Štaviše, same baštovane, tvrdi Iva Čupić bi njihova pojava trebala da raduje.

"Pauci su ono što čovek najčešće gleda kroz prizmu 'prirodnog pesticida', koji je naravno najefikasniji u nekim oblicima permakulture. Raznolikost biljnih vrsta podržava i raznolikost pauka, od kojih su neki jedu sve, a neki se pak hrane specifičnim plenom", objašnjava.

Zmije ukazuju na zdravlje ekosistema

Kao neko tko je još u detinjstvu satima tražio insekte i paučnjake po porodičnom vrtu i vinogradu, za Ivu je bilo prirodno da nastavi da se bavi istraživanjem beskičmenjaka, ali i gmizavaca i vodozemaca. Svi oni su danas ugroženi zbog smanjenja prirodnih staništa, klimatskih promena, ali i neznanja.

“Zmije su nam korisne jer veliki broj vrsta kontroliše populacije glodara, ali i ukazuju na zdravlje ekosistema. Na primer, odličan deratizator na kontinentu je smuk (Zamenis longissimus) koju često možemo videti po baštama”, ističe.

Tokom baštovanske sezone strahovi se stalno javljaju, pogotovo za početnike u baštovanstvu. Negde u proleće se tako mnogi iznenade pronalaskom larvi u kompostu. Ali kompost, objašnjava Iva, ne postoji bez beskičmenjaka, barem ne kvalitetan.

“Ono što ljudi najčešće nazivaju 'crvima' su obično larve insekata - od crne vojničke muve Hermetia illucens do raznih vrsta porodice Scarabaeidae poput zlatnih mara. Iako su zlatne mare poželjne u kompostu, odrasli insekti često su nepoželjni u većem broju zbog toga što mogu da oštete cvet”, kaže ona.

Trčuljci se hrane puževima golaćima

Kad se sve posadi kreće borba sa puževima golaćima. Oni su isto nečija hrana iako bi baštovani voleli da malo brže nestaju sa predatorskog “tanjira”. Uz ježeve i slepiće, njima se hrane i trčuljci, a kako izgleda ova vrsta insekata možete videti u Ivinom videu.

@samsa_critters Trči trči trčak #biologija #kukac #kukci #kornjaš #priroda #životinje #zanimljivo ♬ New Home - Austin Farwell

“Ono što ljudi često teraju iz bašte su i razne vrste osa, koje su predatori i hrane se često gusenicama, kao i trčuljci Carabidae. Uz to, ose su i oprašivači i važan deo stabilnog ekosistema”, kaže ova biološkinja koja na društvenim mrežama stalno pokušava da objasni zašto su neke od vrsta bezrazložno na lošem glasu.

Iako ne stigne da odgovori na sva pitanja za identifikaciju životinja i dalje poziva da je označite ako imate neku nedoumicu jer razbijanje mitova i uklanjanje predrasuda njena su večna motivacija.

Ugriz pauka, zadnja linija odbrane

Pauci su odlični za hvatanje stenica koje su prava pošast u baštama. Ipak, opet i među stjnicama ima onih koje ne jedu plodove nego druge insekte te onih potpuno bezopasnih poput prugastih stenica.

Ovde imamo isključivo vrste pauka koje će gristi tek kada se stisnu, kaže Iva, dakle ugriz je zadnja linija obrane.

"To je značaj i crne udovice, i tu je 'sreća u nesreći', uz izuzetno jak otrov, ona je izrazito tajanstvena vrsta koja će se na naš dodir mreže zavući u svoje skrovište. Ljudi najčešće nisu ni svesni da je na primer decenijama imaju u bašti, a da je nikada nisu ni videli, što govori dovoljno o njenoj nevoljnosti da dolazi u interakciju sa ljudima", ističe ova šaptačica divljim životinjama koja odavno ne priča samo sa paucima već i sa zmijama, daždevnjacima, bogomoljkama, stršljeovima, zapravo sa svim što gmiže, puzi, leti, plete, skače...

Crvena buba sa crnim prugama nije štetočina - zašto je ne treba uništavati?

Što više privučemo u baštu čini raznolikost, zaključuje Iva Čupić, i tako ćemo dobiti zdraviji biološki sistem i pogodno stanište za prirodnu kontrolu onih vrsta koje se hrane plodovima.

^{Tekst realizovan u sklopu serijala Krtica - sufinansiranog iz Fonda za podsticanje pluralizma i raznovrsnosti elektronskih medija}