Posao koji zahteva pravo majstorstvo: Treća generacija bačvara

U porodici Dejana Đorđevića iz sela Sveta Petka, kod Bujanovca, bačvarski zanat se prenosi sa kolena na koleno. On je treća generacija koja se uspešno bavi ovim poslom. Zanat je počeo da uči sa deset godina u radionici svog oca ređajući duge za izradu burića raznih dimenzija.

Dok je to radio učio je kako se suši građa za njihovu izradu, ali i koliko treba da stoji na suncu, kiši i mrazu da bi se sa nje sprao tanin, kako bi kasnije piće koje se čuva u buretu dobilo posebnu aromu. Upoznao je i ljude iz čijih porodica su njegovi preci godinama otkupljivali hrastovo, bagremovo i dudovo drvo za izradu burića. Naučio je i kada i kako se ova stabla seku za potrebe njegovog zanata.

"To se radi usključivo u periodu kada prestaje vegetacija, nikako pre toga  jer je drvo puno tečnosti", ističe Dejan.

Bez "materijala" nema zanata

Videvši kako vešto rukuje drvnom građom oni koji su ga uvodili u tajne ovog zanata odmah su u njemu prepoznali vrhunskog majstora, što je kroz svoj predani rad i potvrdio. Svoj posao on i danas obavlja sa velikom ljubavlju tako da gotovo svu burad, veliku i malu, prilikom izrade dovede do savršenstva.

Kaže da to može da se postigne samo uz primenu kvalitetnog materijala čiju pripremu obavlja uz pomoć mašina, dok sam proces izrade bureta radi ručno. Poređane duge, koje treba da spoji metalnim obručima, tri puta stavlja u neposrednoj blizini vatre kako bi mogao da ih lepo savije u željeni oblik. Čim dođu u dodir sa toplotom, onako povezane metalnim obručem, one tako prionu jedna uz drugu da je prosto nemoguće da iscuri bilo koja tečnost kroz njih kada se napravi bure.

"To nije nimalo lako uraditi jer su duge na krajevima uže, a na sredini šire. Željeni oblik bureta se dobija tek kada se one spoje pod određenim uglom, što zahteva od bačvara veliko majstorstvo."

Nekoliko godina za džinovsko bure

Ističe da je sam proces izrade burića veoma složen i zahtevan. Ovo pogotovo što se izrada jedne duge sprovodi u trideset i dve operacije. Zbog toga je počeo da ih izrađuje serijski kako ne bi došao u situaciju da nekog kupca vrati zbog nepripremljenih duga za izradu bureta tražene litraže. U svojoj radionici on izrađuje burad zapremine od jednog, pa do 1.500 litara, a najveće bure koje je dosada uradio bilo je od 2,5 tone.

Iako je za njega to bio veliki izazov, ponuđeni posao je sa radošću prihvatio jer je želeo da još jednom na delu pokaže svoj majstorluk, baš kao što je to svojevremeno uradio i njegov otac praveći naručeno bure dva puta veće zapremine. Za izradu ovog džinovskog bureta od hrasta našem sagovorniku je trebalo nekoliko godina. Kada je pripremio sav neophodan materijal bure je sklapao napolju, pomoću skele više od dva metra, a uz asistenciju još petoro radnika.

Širi asortiman

Danas niko ne želi da uči bačvarski zanat pa je našem sagovorniku veoma teško da nađe radnike za obavljanje ovakvih i sličnih poslova u radionici. U svom poslu ima perioda kada ima potražnje za buradima, ali i kada nema, pa se taj period često prolongira i na nekoliko godina.

Da bi opstao on je, zajedno sa suprugom koja mu mnogo pomaže u poslu, počeo da širi asortiman svoje proizvodnje izradom različitih upotrebnih, ali i ukrasnih predmeta za domaćinstvo od raznovrsnog drveća koje pronađe u šumi. Tako od divlje kruške koja obiluje predivnim kodovima izrađuje prelepe stolice neobičnog oblika i čuture za tucanje aleve paprike.

Svoje buriće često naručiocima pretvara u šankove, baš kao i volovska drvena kola koje izrađuje u minijaturnoj veličini. Među ovim predmetima su i drveni ukrasni topovi od hrasta koje kupci najčešće kupuju za poklon. Ima i malih i velikih drvenih merdevina, ležaljki za plažu, drvenih poslužavnika, drvenih satova… Ideje za izradu nekih od ovih predmeta ovaj zanatlija je često dobijao od samih kupaca i nada se da će u njegovoj radionici još mnogo njih ugledati svetlost dana.