• Dani gljiva
  • 17.06.2019. 10:00
  • Pomoravski okrug, Ćuprija

Radmilo Pecić: Upotreba gljiva zahteva edukaciju

Gljivari su tokom prvog dana manifestacije Dani gljiva na području Južnog Kučaja pronašli 112 vrsta pečuraka, a drugog dana priređena je izložba u cilju edukacije stanovništva.

Foto: Jelena Lukić
  • 101
  • 43
  • 0

Momčilo Daljev iz Novog Sada se dvadesetak godina bavi gljivarstvom. Ima zvanje determinatora što znači da zna da identifikuje gljive i odredi koje su jestive, a koje nisu. 

Na pitanje da li determinator poznaje sve vrste gljiva on odgovara da niko ne poznaje sve vrste, jer je to vrlo kompleksna grupa organizama ali poznaje osnovne rodove i metodologiju za otkrivanje vrsta. Momčilo Daljev je bio determinator na nedavno održanim Danima gljiva u Ćupriji gde je determinisano 112 vrsta gljiva: jestivih, nejestivih i otrovnih. Momčilo kaže da oduvek voli prirodu i sve što ima veze sa prirodom.

"Prvo sam se bavio planinarenjem, zatim insektima i pticama, a kada sam došao do gljiva, tu sam stao i odlučio da se više tome posvetim", kaže Momčilo koji je ekonomista po struci i dodaje da ne mora da se bavi tim poslom koji mu obezbeđuje egzistenciju sigurno bi živeo u prirodi i u skladu sa prirodom.

Najmlađa licencirana gljivarka u Srbiji četrnaestogodišnja Ženja 

I Maja Vasić iz Novog Sada, po profesiji profesorka, se zbog ljubavi prema prirodi priključila Gljivarskom društvu u Novom Sadu pre sedam godina. 

"Pored biljnog i životinjskog carstva, gljive su za mene treće, veoma magično i čudno carstvo. Mikologija je jedna od najmlađih nauka, koja se ekspanzivno razvija. Trebale su mi nedelje i nedelje da bih upoznala određenu vrstu i sve njene karakteristike da bih bila sigurna šta berem. Na terenima uvek uberem neku pečurku koju ne poznajem da bi neko stariji iz društva mogao da mi ih determiniše," kaže Maja Vasić.

Njena ćerka Ženja Vasić Savkov (14) je najmlađa licencirana i u Srbiji jedina maloletna gljivarka. Ženja kaže da ne voli da jede gljive, ali voli da ih sakuplja. 

"Sviđa mi se boravak u prirodi i svet gljiva. Odlučila sam da odem na ispit za gljivare i položila ga. Po izgledu mi se najviše dopada muhara, koja je otrovna", kaže Ženja.

Najmlađa licencirana gljivarka u Srbiji i njena majka 

U Srbiji ima više od hiljadu vrsta gljiva 

Udruženja gljivara i ljubitelja prirode "Gorun" iz Ćuprije po četvrti put je organizovalo manifestaciju Dani gljiva na imanju Slaviše Milosavljevića "Nebesko brdo" u selu Paljane kod Ćuprije na obodima Južnog Kučaja.

Manifestacija je ove godine okupila veliki broj ljubitelja gljiva iz cele Srbije, kao i iz Hrvatske i Grčke. 

U Srbiji ima više od hiljadu vrsta gljiva, dok je na terenima u ćuprijskoj opštini determinisano oko 250 vrsta. "Najzastupljenije vrste su vrganj, lisičarka, blagva, a od otrovnih zelena pupavka i zavodnica," rekao je predsednik Udruženja gljivara i ljubitelja prirode "Gorun" Radmilo Pecić.

"Cilj naše manifestacije je da ljude uputimo u svet gljiva i da ukažemo da je opasno ulaziti u njihov svet na mala vrata. Na ovakvim izložbama i manifestacijama pokazujemo i edukujemo ljude koje su otrovne, a koje su jestive. Najsmrtonosnija pečurka na ovom području je zelena pupavka, koja plodonosi u ovo vreme i koja veoma lako može da se zameni sa zelenom zekom. Veoma je podmukla, jer se prvi simptomi javljaju tek posle nedelju dana. Ljudi zaborave šta su jeli, a otkazuju im pluća, bubrezi, jetra. Problem je što ima mnogo samozvanih gljivara", ističe Pecić.

Gosti su imali priliku da probaju razne specijalitete, između ostalog špagete sa belim vinom, suvim vrganjima i narendanom crnom tartufom koji su spremali grčki gljivari. 

"Mi smo relativno mladi gljivari među balkanskim narodima. Poslednje dve decenije trudimo se da napredujemo i da dostignemo njihovo znanje u ovoj oblasti," kaže predsednik Saveza gljivara Grčke Jorgos Konstatinidis.

Manifestacija je ove godine okupila veliki broj ljubitelja gljiva iz cele Srbije, kao i iz Hrvatske i Grčke

Važna saradnja među gljivarima na nivou regiona

Predsednik Mikološko gljivarskog saveza Hrvatske Branko Bartolić, koji je prvi put u Ćupriji, ali često dolazi na slične manifestacije u Srbiji, kaže da je važna saradnja među gljivarima na nivou regiona. 

"Stanovništvo treba edukovati da bi se smanjio broj trovanja, kako bi se ljudi upoznali sa što više vrsta gljiva. To je prvi i osnovni cilj saradnje među gljivarima u našem regionu, a drugi cilj je da napravimo zajedničke projekte", naglašava Bartolić. 

Pokrovitelj Dana gljiva je bila Opština Ćuprija koja je prepoznala važnost ovakvih manifestacije u cilju razvoja turizma ali i edukacije ljudi, naročito dece koja su imala prilike da vide gljive kao i da se oprobaju u streličarstvu i jašu konje na imanju "Nebesko brdo" .


Foto prilog


Tagovi

Dani gljiva Gljive Determinator Vrganj Lisičarka Blagva Zelena pupavka Zavodnica Momčilo Daljev Maja Vasić Ženja Vasić Savkov Slaviše Milosavljevića Radmilo Pecić Branko Bartolić


Autorka

Jelena Lukić

Jelena Lukić

Diplomirani novinar. Novinarstvom se bavi od 2001.godine. Cilj joj je da predstavi uspešne ljude koji se bave poljoprivredom.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi