Pred nama je jun, mesec intenzivnih radova u bašti. Mnoge su vrste već spremne za berbu, a za mnoge nije kasna ni setva u ovom mesecu. Ovo je vreme i jačih napada štetočina i bolesti, pa reagujte na vreme.
Jun je jedan od najaktivnijih meseci za baštovane. Bašta tada zahteva svakodnevnu pažnju, ali i obilno nagrađuje trud bogatim rodom. Iskusni baštovani znaju da je jun period kada se istovremeno seje, presađuje, neguje i bere.
U ovom mesecu još uvek ima dovoljno vremena za setvu povrća koje brzo sazreva. Salata je i dalje izuzetno zahvalna za uzgoj - ako se seje svakih desetak dana, omogućava kontinuiranu berbu tokom celog leta. Uz nju, i dalje se može sejati šargarepa, cvekla i peršun, koji će biti spremni za berbu u kasno leto i ranu jesen. Pasulj niskog rasta brzo raste i daje obilne plodove, pa je i on čest izbor u junskoj setvi. Za one koji žele da planiraju unapred, setva radiča i matovilca odlična je priprema za jesen.
Pogodno je vreme i za presađivanje kultura koje vole toplotu. Rasad paradajza, paprike i patlidžana još uvek se može saditi, posebno ako je gajen u zaštićenom prostoru ili kupljen već razvijen. Takođe, mogu se saditi kupusnjače poput brokolija i kelja koje će dozrevati u ranu jesen. U toplijim krajevima moguće je posaditi i lubenice ili dinje koje će, uz dovoljno toplote i vode, do kraja leta dati slatke plodove.
Sada možete i saditi začinsko bilje koje voli toplotu i dosta sunca poput bosiljka, vlašca, origana, žalfije i majčine dušice.
Ako setvu ponavljate zbog oluja, napada štetočina, grada ili pak prekomernih padavina, seme mahunarki možete pre toga poptopiti kako bi brže proklijalo. Presađujte pre najavljene kiše ako je moguće kako bi se biljke bolje primile, a i da ne morate da zalivate dodatno.
U junu je potrebno i okopavati kulture, a neke i zagrnuti poput mahuna, paprike, paradjze, patlidžana.
Redovno proveravajte vlažnost zemljišta i zalivajte biljke po potrebi. Najbolje je to raditi rano ujutru ili kasno poslepodne kako biste izbegli isparavanje vode i opekotine po listovima.
Važno je i snabdeti tlo hranljivim materijama, pa dodavajte humus ili organska đubriva. Prihranjujte biljke jednom u dve do četiri nedelje, zavisno od potreba biljaka i trenutnog stanja zemljišta.
Kako imamo periode čestih padavina što pogoduje rastu naših biljaka, one pogoduju i rastu korova. Redovno okopavajte vrt i čistite od korova kako se ne bi takmičili za vodu, svetlost i hranljive materije iz zemlje. Preporuka je koristiti malč čiji sloj treba redovno održavati.
Koji materijal za malč izabrati u bašti - seno, slamu ili pokošenu travu?
Ne zaboravite redovno da berete plodove kada biljke dostignu zrelost. Pravovremena berba podstaći će dalji rast i cvetanje te spričiti truljenje ili prenaseljenost biljaka. U ovom se mesecu bere bob, salata, luk, mahune, mladi krompir, dozreva i jesenji beli luk. Ukoliko na njemu primetite rđu ovih dana, ne morate da brinete, on se ionako uskoro vadi iz zemlje i neće naštetiti glavicama.
Krajem juna beru se rani paradajz, paprika, mahune, tikvice, vadi se luk srebrnjak. Jun je poznat i po berbi jagoda i trešanja.
Redovno pregledajte svoje biljke i obratite pažnju na znakove napada štetočina ili bolesti, kojima pogoduju vremenski uslovi baš kakvi su sada - topli i vlažni. Uklanjajte ih ručno ukoliko možete, koristite ekološka sredstva za zaštitu bilja, ali i privucite u baštu prirodne neprijatelje štetočina (na primer bubamare).
U mnogim baštama najveći problem su lisne vaši i puževi. Vaši možete uočiti na donjoj strani lišća ili mladim izdancima.
Možete ih ukloniti ručno ili jačim mlazom vode, ali budite oprezni da ne oštetite biljku. Puževi su pak aktivni noću ili rano ujutru, ostavljaju sluzav trag na zemlji i biljkama. Njih vole žabe, gušteri i ptice, pa ih možete privući u baštu. Takođe, možete koristiti zamke za puževe napunjene pivom, pa će oni upasti unutra te ih tada možete skloniti. Nemojte koristiti so u bašti kako biste odbili puževe jer njome možete dugoročno napraviti više štete nego koristi.
Zbog povišene vlage i toplote treba da budemo spremni i na pojavu gljivičnih bolesti poput plamenjače, pepelnice, sive plesni... Kako biste izbegli njihovu pojavu nemojte zalivati biljku po listovima kako se ne bi stvarala vlaga, a za zaštitu koristite odgovarajuće preparate.
Tagovi
Autorka
