Radovi u bašti u maju: Vreme je za setvu i presađivanje povrća

Ukoliko niste stigli da obavite setvu tokom aprila, nema panike jer se najveći deo povrtarskih kultura i cveća seje u maju. Temperature vazduha i zemljišta sada su puno povoljnije za klijanje semena, nicanje i rast biljaka, a zemlja je snabdevena s dovoljno vlage. Ipak, treba biti na oprezu dok ne prođu mogućnosti pojave mraza, što je u našim krajevima oko 20. maja.

Ukoliko još niste, dobro isplanirajte baštu uzimajući u obzir odnose među biljkama, ali i na kojem su mestu sađene prethodnih godina kako se ne bi ponavljalo isto mesto sadnje/setve. To može dovesti do iscrpljivanja zemljišta, nagomilavanja štetočina i uzročnika bolesti. Preporuka je ne saditi pripadnike iste porodice na isto mesto tokom tri do četiri godine.

Evo tabele dobrih i loših komšija u bašti

Sada sadimo rasad paprike, ljutih paprika, čeri paradajza, paradajza, krastavca, dinje, lubenice, bamije, celera, tikvica.

Kaljenje rasada

Ako niste stigli da posejete paradajz i paprike, u maju se možete oprobati i u njihovoj setvi direktno na otvorenom.

Kada prođe opasnost od mraza, posadite rasad paradajza, paprike i patlidžana. Pre sadnje, rasad je poželjno privikavati odnosno kaliti na spoljašnje uslove. To možete učiniti na način da ih povremeno iznosite u spoljašnji prostor kako bi se prilagodile spoljašnjim temperaturama. Vodite računa i da ih ne sadite po vetru jer on povećava transpiraciju i stres kod mladih biljaka.

Nastavlja se sa setvom na otvorenom pasulja za zrno, mahuna, krastavca, dinje, lubenice, kukuruza šećerca, tikvica, tikve, ukrasnih tikvi, bamije, kikirikija, šargarepe i peršuna.

U ovom mesecu seje se i sadi lekovito i začinsko bilje: menta, timijan, žalfija, estragon, bosiljak, ruzmarin i druge vrste.

Od cveća možete saditi letnje poput kadifica, cinija, petunija, verbena, salvija i ukrasnog suncokreta.

Redovno zalivanje i plevljenje korova

Presađene biljke redovno (ali ne previše) zalivajte, najbolje rano ujutru ili uveče, kako bi se što bolje primile. Takođe, redovno plevite korov oko biljaka kako im ne bi oduzimao hraniva i svetlost. Poželjno je prihranjivati biljke organskim đubrivima ili kompostom kako bi se podstakao zdrav rast.

Nakon presađivanja, biljke možete malčirati kako bi štitili zemlju od isušivanja, sprečili rast korova i poboljšali strukturu zemlje. Posebno je korisno oko paradajza, paprika i krastavaca.

Biljke koje rastu jako u visinu i daju teže plodove treba podupreti stoga postavite kolce ili mreže za paradajz, krastavce, grašak i pasulj kako bi se sprečilo poleganje i lomljenje stabljika.

Đubrivo od koprive odlično deluje na biljke, a od nje se pravi i insekticid

Redovno pregledajte listove i stabljike na znakove bolesti (plamenjača, pepelnica) ili prisutnost štetočina (lisne vaši, puževi, krompirova zlatica) jer je potrebno delovati na vreme kako se ne bi proširilo na celu baštu. Po potrebi koristite prirodna sredstva za zaštitu poput preparata od koprive, preslice ili belog luka.

Sukcesivnom setvom do stalne berbe

Pazite na mogućnost kasnih mrazeva u prvoj polovini maja, pa pripremite agril foliju za zaštitu osetljivih biljaka.

Planirajte sukcesivnu setvu salate, rotkvice i spanaća svakih 10-ak dana kako biste imali stalnu berbu.

Sada možete rasađivati salatu po bašti, ali i druge biljke na gusto sejane (šargarepa i cvekla), kako ne bi gušile jedna drugu i kako bi imale prostora da se razvijaju.

Ako ste ih sejali ranije, ovog meseca uživate u berbi mladog luka, belog luka, rotkvice, salate, spanaća... Uskoro će sazreti i jagode. Njih redovno okopavajte, plevite i prekopavajte, a kada počnu da dozrevaju berite ih rano ujutru. Pokupite pritom i sve natrule plodove kako biste sprečili širenje bolesti.