• Solarno grejanje
  • 02.12.2019. 16:00

Reflektujući paneli donose uštede i u poljoprivredi

Štale i staje mogu da se izgrade po sličnom principu kao samogrejne eko - kuće jer se zapravo povoljnijom temperaturom obezbeđuje veća produktivnost u proizvodnji hrane.

Foto: Bigstockphoto/ilfede
  • 149
  • 47
  • 0

Zahvaljujući novosadskom pronalazaču i akademiku SAIN-a (Srpska Akademija Izumitelja Novi Sad), Veljku Milkoviću, u Srbiji blizu tri decenije postoji desetak samogrejnih ekoloških kuća odnosno solarnih zemunica koje su se pokazale kao odlična investicija zahvaljujući reflektujućim panelima, koji mogu da se koriste i u poljoprivredi. 

Jedan od vlasnika, Aleksandar Nikolić, koji u njoj sa porodicom živi više od 30 godina, navodi kako se ne brine o ogrevu, a kuća mu je zaštićena od raznih vibracija i buke. 

"Njena izgradnja bila je jeftinija u odnosu na nadzemne kuće jer nisam imao troškova za crep, krovne konstrukcije, oluke, a ne razmišljam ni o spoljnoj zidnoj izolaciji, malterisanju i fasadi", navodi Nikolić. 

Objekti ne traži duboke temelje

Ovakav tip gradnje, uloženo vrati najduže za deset godina pa se kuća bukvalno sama otplati jer se radi o konstrukcijama sa reflektujućim površinama, koje su pokazale da mogu da uštede na grejanju i do 85 odsto. Takođe, oni koji stanuju u njima, navode da se i na osvetljenje uštedi oko 30 odsto. 

Razlog tome je što umesto običnog krova imaju zemljanu zaštitu, što štiti kuću od niskih temperatura tokom zime, ali i visokih tokom letnjih meseci. Još jedna prednost je ta što su i zidovi zaštićeni od erozije pa kod solarne eko zemunice treba najmanje ulaganja sa kojim se dobija najveća uštede energije.

Voditi računa o podzemnim vodama

Idejni tvorac samogrejne ekološke kuće, navodi kao za ovaj tip objekata nisu potrebni duboki temelji, kao ni ostava za ogrev, ali ni veliki potrošači poput kotlova za parno grejanje, radijatori i peći.

Ključ je u tome, što su njeni temelji ukopani na oko metar u zemlju. Ipak, sagovornik ističe, kako izgradnja nije moguća baš u svim delovima zemlje zbog podzemnih voda. Za njenu izgradnju dobri su valoviti tereni ali se odlično pokazala i u ravnici.

Treća zelena revolucija na pragu - može li robot zameniti farmera?

"Zapravo čitava mudrost je što se ušteda u grejanju zasniva na površinama, koje najviše reflektuju direktno i difuzno zračenje sunca. Reč je o sjajnom premazu, aluminijumske folije i limova na čvrstoj podlozi. Dozvoljeno je da folija bude i mlečno bele boje, pošto zbog difuzije nisu veliki gubici, a postavlja se neposredno uz prozor", objašnjava za Agroklub Milković.

Reflektujući paneli i u poljoprivrenim objektima 

Sve navedeno može da se primeni i u poljoprivredi jer je ovaj princip posebno interesantan u uzgoju svih vrsta domaćih životinja. 

"Štale i staje mogu da se izgrade po sličnom principu kao samogrejne eko - kuće jer se zapravo povoljnijom temperaturom omogućava veća produktivnost u proizvodnji hrane. Objekti sa zemljanom zaštitom, mogu da se prilagode za uzgoj svih vrsta domaćih pa i drugih vrsta životinja", kaže Milković.

Primena i uzgoju pečuraka

Zbog bržeg rasta i sazrevanja biljaka, efekat propusnosti može da se ugradi na stakleniku ili plasteniku, a pored uzgoja određenih poljoprivrednih useva, sličan princip može da se upotrebljava i za uzgoj pečuraka, desalinizaciju morske vode ili destilaciju zagađene vode. "Ovi paneli su se odlično pokalazi u u sušarma, ostavama i magacinima za hranu, ali i vinarijama. Sve ovo je izvodljivo po konceptu samogrejnosti", zaključio je on.

U novembru 2002. godine dobio je i svoje najveće priznanje - novembarsku povelju Grada Novog Sada za projekat eko - kuće, kao i za izuzetan doprinos za inovacije u oblasti ekologije i energetike. Kasnije 2009. godine, dobio je i priznanje za jednu od devet najboljih tehnoloških inovacija u Srbiji. Zatim sledi Međunarodna nagrada za održivost "Energy Globe Award 2010", kada je ovaj izum postao nacionalni pobednik za Republiku Srbiju za 2010. godinu.


Tagovi

Veljko Milković Aleksandar Nikolić Reflektujuće paneli Ekološke kuće Valoviti tereni Solarni uređaj Međunarodna nagrada za održivost


Autorka

Ljiljana Milovanović

Poljoprivredna tehničarka voćarsko- vinogradarskog smera sa bogatim novinarskim iskustvom u različitim medijima. Dobtinica nagrade za najbolju novinarku Dnevnika 2010. godine. Ljubitelj pasa.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi