• Svilen konac
  • 27.12.2017. 18:15

Rudnik: U Velikom ratu gajili svilene bube

Poznato je da su se u Srbiji polovinom 19. i početkom 20. veka gajile svilene bube, ali kako su seoske žene odvajale deo za sebe i ispredale svilen konac i za šta im je on služio, ne postoji mnogo podataka. Tri fotografije austrougarskog oficira razotkrile su čitavu epizodu o životu žena na selu u Šumadiji za vreme Prvog svetskog rata.

Foto: butterflyarc / Pixabay, Biljana Nenković
  • 731
  • 88
  • 0

Fotografije češkog austrougarskog oficira, Vitezslava Knejfla, nastale 1918. godine na Rudniku otkrile su kako su žene na selu u rudničkom kraju tokom Velikog rata ispredale svilene niti, a svilene bube gajili tadašnji zemljoradnici, hraneći ih dudovim lišćem.

Priču o tome da se svilen konac pravio po Šumadiji, skoro sto godina kasnije, nesvesno je "ispričala" jedna od prepoznatih akterki fotografija - Kata Nedeljković sa Rudnika.

Fotografije austrijskog oficira

O proizvodnji svilene bube kroz istoriju u Srbiji tu i tamo se pričalo. U varošici Rudnik skoro niko ništa o tome nije znao, dok "čudnim putevima ljudskim" Momčilo Paunović nije od kolekcionara počeo na internetu da kupuje fotografije sa Rudnika. Na jednoj od njih bila je žena koja ispreda svilen konac. Tom kupovinom počelo je da se odmotava klupko.

Momčilo je kupio fotografije na internetu

"Ispostavilo se da sam kupio dosta fotografija Vitezslava Knejfla, austrougarskog oficira, koji je bio sreski komandant na Rudniku za vreme okupacije u Velikom ratu. On je bio okupator, ali ga njegove fotografije demantuju i po svemu sudeći na skrajnutom Rudniku bio je više hroničar vremena, jer je sa svojim fotoaparatom ovekovečio mnoge trenutke, koji su nam sada značajni za tumačenje tog vremena. Priču o fotografijama ispričao sam rođaki iz Češke, ona obavestila njihove novinare, a samo sat nakon emitovanja reportaže na njihovoj televiziji pozvala me je unuka Vitezslava Knejfla", priča Paunović.

Ko je bila Kata - prelja svilenog konca?

Ona je među stotinama fotografija donela i još dve fotografije žena koje predu svilu na Rudniku, iz kolekcije svog dede. Tako su žene sa Rudnika, skoro vek kasnije, dočarale Šumadincima čime su se seljani ovog kraja bavili i kako su vredne Šumadinke za sebe i svoje ukućane prele svilen konac. Fotografije su ujedno i objasnile otkud još uvek stabla duda u ovim krajevima. Na pojedinim deonicama, na putu od Topole do Gornjeg Milanovca, imaju čak i čitavi drvoredi dudova.

Svilen konac, srbijanski kroj

"Upoređujući fotografije vidi se da su slikane u istoj prostoriji, zatim vidi se šipka sa kanurama. Čaure svilene bube su se stavljale u mlaku vodu u lavor da nabubre. Vide se i čaure koje su ispale po patosu. Njegove slike otkrivaju nešto što se do sad nije znalo - kako i zašto su žene u Šumadiji prele svilen konac. Niko sa Rudnika nema ove slike. Odmah sam našao u matičnim knjigama ko je bila Kata Nedeljković. Rođena je 22. novembra 1880. godine od oca Milana i majke Jovanke, nije se udavala, a nosila je i nadimak 'žena hajduk'", priča dalje Momčilo.

Kata je imala 37 godina kada je nastala fotografija i već je bila iskusna prelja. I nije bila jedina, jer postoje tri fotografije sa ženama koje se bave ovim poslom. Paunović je nalazio u jednoj knjizi o Jarmenovcima, koju je napisala Srbnica Knežević 1956. godine, da se gajila svilena buba u podrudničkim selima, a kada je 2015. godine na onlajn aukciji kupio ovu fotografiju, kockice su se složile. Ostalo je, za sada, nepoznato ko je i kada tačno doneo svilene bube na Rudnik i kolika je bila proizvodnaj i otkup, s obzirom na to da je u to vreme besneo Prvi svetski rat.

Svilenim nitima ukrašavale nošnje i spremale miraz

Odgajivači svilenih buba su, pretpostavlja se, predavali veći deo u otkupne stanice, a jedan deo zadržavali za sebe. Od njih su žene pravile svilene niti. Domaćice su ih nazivale svilen konac, a upotrebljavale su ga za tkanje svilenog platna, za zobnice i torbice, za izradu odeće ili ukrašavale narodne nošnje.

Vredna Šumadinka

Svilen konac je mogao i da se oboji, a zanimljivo je da boja nikad nije mogla da izbledi. Čaure su stavljale u toplu vodu i posle desetak minuta vretenom su mešale po raskvašenim čaurama. Tako su se oko vretena omotavale niti, a žene su ih spajale u jednu i pravile kanure i klupka. Potom su tkale i vezle odeću i spremale miraz.

Ovaj nepoznati deo istorije iz života ljudi sa Rudnika predstavljen je prošle nedelje na izložbi u Narodnoj biblioteci u Kragujevcu. Njen autor, Momčilo Paunović, nadahnuto je ispričao skoro neverovatni splet okolnosti koji ga je doveo do saznanja, ne samo o Rudniku, nego i o tome čime su se zemljoradnici bavili u to doba. I on sam, veliki je ljubitelj zemlje i prirode. Uspešno uzgaja borovnice i aroniju, pravi vina i rakije i traga za neverovatnim pričama iz istorije. Jedna od njih mu se i desila.

Foto: butterflyarc / Pixabay, Biljana Nenković


Povezana biljna vrsta

Dud

Dud

Engleski naziv: Mulberry | Latinski naziv: Morus sp.

Dud je listopadna drvenasta kultura. Pripada porodici dudovki (Moraceae), a izvorno potiče iz zapadne Azije. Prvenstveno je njegova ekonomska korist uočena u proizvodnji svile,... Više [+]

Tagovi

Svilena buba Svilen konac Dud Rudnik Veliki rat Austrougarska Narodna nošnja Prelje Tkanje


Autorka

Biljana Nenković

Više [+]

Biljana Nenković je više od dvadeset godina novinar izveštač iz Kragujevca i Šumadije za nacionalne medije. Preferira afirmativne priče koje podstiču pozitivnu energiju. Moto kojim se rukovodi - Koliko možeš, toliko se usuđuj, i malo više od toga!