Sakupljanje i čuvanje semena malabarskog spanaća

Malabarski spanać je tropska vrsta povrća koja se u našim krajevima uzgaja kao jednogodišnja biljka. Nije pravi spanać, ali na njega liči i upotrebljava se na isti način. Razlikujemo zeleni Basella alba, koji se češće uzgaja kao jestiv, i crveni malabarski spanać Basella rubra, kojeg najčešće uzgajaju kao dekorativnu biljku. Obe su jestive i veoma osetljive na mraz.

Nije zahtevan, ali traži stalnu vlagu. Odlično uspeva na osunčanim mestima, a dobro podnosi delimičnu senku. Odgovara mu zemljište koje je dobro drenirano, bogato organskom materijom. Ne podnosi previsoku vlažnost zemlje. Traži dobru snabdevenost vodom u toku vrelih, letnjih meseci. Listovi se beru 70 do 80 dana posle sadnje.

Prikupljanje i čuvanje semena

Kako se kod nas uglavnom uzgaja iz semena, potrebno je na kraju vegetacije pristupiti berbi i čuvanju. Već posle 100 do 150 dana od sadnje formira seme. Njegove bobice će vam obojiti ruke intenzivnom ljubičastom bojom koja se teško pere.

Možemo ih ostaviti na biljci da provenu i smrežuraju se, ali ne treba predugo čekati jer će otpasti. One koje nisu potpuno suve, treba dodatno ostaviti u tankom sloju na suncu. Kako i osušena pulpa sadrži više vode nego seme, suhe bobice su podložnije pojavi plesni i trulenja.

Drugi način je da ih isperemo u cediljci kako bi odvojili semenke od pulpe. Nakon toga ih ostavimo da se ocede i prostremo u tankom sloju na površinu tacne ili krpe. Posle najmanje osam sati, uz odgovarajuću temperaturu, one će se osušiti.

Takve se semenke bolje čuvaju i na njima retko dolazi do pojave plesni, koja se s jedne bobice brzo proširi na ostale. Čuvaju se u hermetički zatvorenim teglama ili plastičnim vrećicama na suvom, prohladnom, tamnom mestu. Najbolje se čuva u frižideru. U ovakvim uslovima zadržavaju klijavost sledeće dve do tri godine.