U porodici Negovanović postoji duga tradicija proizvodnje prasadi. Do početka devedesetih godina ova proizvodnja je bila veoma isplativa, nakon čega su smanjili obim proizvodnje. U budućem periodu naš sagovornik veliki potencijal vidi u seoskom turizmu.
Porodica Negovanović iz Suvog Dola kod Žagubice (Homolje) objekat za proizvodnju prasadi izgradila je davne 1985. godine. Do početka devedesetih godina, od ove proizvodnje moglo je jako dobro da se zaradi. Danas ova porodica koristi tek trećinu proizvodnih kapaciteta i ima u planu da se preorijentiše na seoski turizam.
Porodični posao proizvodnje prasadi Draško Negovanović (40) nasledio je od svojih roditelja. Poslove u vezi sa ovom proizvodnjom obavlja sa svojom suprugom Ljiljanom Urošević (33). Naš sagovornik ne krije da prema ovoj proizvodnji gaji veliku ljubav.
"Mini farma je kapaciteta oko 150 prasadi u turnusu. Sada je ovo godišnji obim proizvodnje, dok u turnusu proizvodim 50 komada. Na 10 ha proizvodim hranu za potrebe farme, dok deo dokupljujem". objašnjava Draško.
On navodi da je u ovoj proizvodnji najveći problem što nema zadovoljavajuće prodaje prasadi:
"Od kako su stale zadruge, nema plasmana. Do početka devedesetih godina mogao sam da prodam sve što proizvedem. Samo da mogu da prodam, povećao bih obim proizvodnje. Trenutno cena nije loša i iznosi 300 dinara za kg, a inače je oko 220 dinara. Smatram da ispod 250 dinara nije isplativo baviti se proizvodnjom prasadi"
Draško je razočaran ovom proizvodnjom, zato što je u vreme kada su njegovi roditelji gradili objekat, za taj novac mogao da se kupi stan u Beogradu. U to vreme je, prema njihovim rečima, bila i visoka cena i velika prodaja. Sada, osim proizvodnje prasadi, ima četiri krave i tri junice, jer kaže da je prinuđen da svaštari.
Negovanovićevi su primorani da "svaštare"
Ovaj mladi bračni par planira da se u narednom periodu bavi seoskim turizmom. Do sada nisu naišli na finansijsku podršku da ostvare svoje poslovne planove. Prema rečima sagovornika, ovaj kraj nema razvijenu turističku ponudu, a smatra da ima šta da ponudi gostima. Kao najbitnije adute navodi naravno hranu:
"Homoljska hrana je posebnog kvaliteta, posebno bih izdvojio ovčji i kravlji sir i kajmak, kačamak, šunku, pršutu, jagnjetinu. Imam vikendicu i pet hektara zemljišta, koje bi bilo idealno za bazene i ergele, to bi bilo nešto neviđeno u istočnoj Srbiji".
Foto: Danijel Đorđević
Foto prilog
Tagovi
Autorka
