Silvan: pas koji zaslužuje veliko poštovanje

Znate li da se srpski pas šumadijski ovčar poznatiji kao silvan danas retko može pronaći u izvornom obliku? Čobani su ga vekovima koristili kao svog saveznika u čuvanju stada i krupne stoke. Odličan je čuvar domaćinstava, a rado su ga vodili i u lov. Koristili su ga u borbama, jer je snažan i odvažan i zato je u narodu bio poštovan.

Za poštovanje među pastirima, ali generalno među ljudima, zaslužna je njegova inteligencija i nezavisnost. Silvan je pas koji sve prima sa rezervom, a koji jaku vezu razvija isključivo sa svojim vlasnikom i njegovim imanjem.

U narodu je još poznat i kao zmaj, a je bio omiljena rasa među srpskim pastirima i seljacima. To ne treba da čudi, jer sem stoke, čuvao je i kuće, a po narodnom verovanju ovaj pas je bio zaštitnik ljudi od demona i zlih sila.

Kada i kako je silvan nastao?

Za sada još niko nije pouzdano rekao gde su i kako nastali, mahom zbog toga što ljudi koji ih gaje ne žele previše da pričaju o ovoj rasi. Mnogi poznavaoci tvrde da su skoro sve rase srpskih pasa zapravo balkanska varijanta pasa centralno - azijskog ovčara. Zato nije redak slučaj da se pronađu psi koji liče na silvana, po fizičkoj građi i po boji.

Sa druge strane pojedini izvori tvrde da je silvanski vučjak nastao od mastifa iz drevne Persije. Neki ga poistovećuju sa tuvanskim ovčarom iz Sibira i originalnim mastifom sa Urala. Međutim, ove teorije treba uzeti sa rezervom, jer iako izgledaju veoma razumno, tek treba da se dokažu.

Jedna grupa ljubitelja ovih pasa smatra da je Silvan predak retkih evropskih rasa, kao što su hovavart, rotvajler i baseron, a povezuju ga i sa tibetanskim mastifima, ali je i te tvrdnje je veoma teško dokazati. Iako je vekovima postojao "zakonik zmajeva", koji je služio kao standard odgajivačima ove rase, silvan nikada nije zvanično priznat i njega nema zavedenog u Kinološkom savezu Srbije. Danas se može pronaći i modernoj verziji koja je prihvaćena među odgajivačima ove rase.

Prema predanju, silvani su bili pratioci srpskih vitezova Reda zmaja. Veruje se da su u borbe ulazili do smrti, a opisani su u mnogim romanima, koji se bave srpskom epskom fantastikom.

Karakteristike silvana

Bez obzira na to odakle potiče, svi se slažu da je reč o veoma stabilnom i inteligentnom psu, koji zna da bude i izuzetno agresivan prema strancima i psima koji ga u dominaciji ugrožavaju. Ovaj pas ima odličan njuh i zbog toga se koristi u praćenju traga ukradene i odbegle stoke, ali i divljači u lovu. Ova rasa pasa je veoma brza i ima fantastične skokove i veoma se brzo penje po nepristupačnim predelima. Verovali ili ne, on može da ubije čak i vuka ili medveda.

Kako silvan izgleda?

Silvan ima duboke grudi, razvijene mišiće i atletsku građu. U poređenju ša šarplanincem, šumadijski ovčar je viši i vitkiji, a ima i dužu njušku i užu glavu. Dlaka mu je gusta, crna, crno-braon, a moguće je da imaju bele oznake različitih veličina na nogama i grudima. Pojedini imaju i bele oznake na njušci koje su po standardima dozvoljene. Poddlaka je gusta, crna, siva, tigrasta, crvena, ili crvenkasto-braon. Njegova idealna visina je visina 84 cm, ali danas se sreće obično pas koji je visine 76cm ili još niže. Životni vek mu je od 10 do 12 godina.

Ženka VS mužjak

Poznavaoci ove rase kažu da su ženke silvana bolji čuvari i veći borici od mužjaka, koji uglavnom ostaju blizu domaćinstva i stada, dok su ženke te koje se suprotstavljaju grabljivcima. Karakteristično je da i mužjaci i ženke malo laju i retko laju, a to je još jedan znak raspoznavanja da se radi o čistokrvnoj rasi.

Izvorne ženke silvana imaju mala legla, od svega dva ili tri šteneta, a pare se jednom. "Modifikovane" rase ovih pasa danas imaju veća legla zbog uvođenja drugih rasa u genetiku.

Danas se u Srbiji veoma retko može pronaći u izvornom obliku, čak i u kolevci svoje postojbine, šumadijskoj (silvanskoj) oblasti. Ova rasa je tako na rubu izumiranja. Ipak, kako kažu odgajivači, njegova loza se nastavlja kroz skoro svakog molosera.

Foto: Facebook / Ivan Mitrović