Par sova sa leglom od pet mladunaca ima potrebe za hranom u vidu 10.000 glodara godišnje. Oni pojedu u proseku tokom godine 20 tona stočne hrane. Ta hrana je dovoljna za dve mlečne krave, koje mogu da daju 12.000 ili 10.000 litara mleka godišnje. Tako sova zaradi više od poljoprivrednika - 700 evra mesečno.
U kakvoj su vezi ptice, glodar, poljoprivrednik i ekologija? Neko ko ne poznaje procese u prirodi, rekao bi - ni u kakvoj. Ipak, priča Milana Ružića predsednika Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, govori drugačije. Ona govori o tome da nijedan živi stvor na ovoj planeti nije suvišan i da on ima svoje mesto u očuvanju bio - diverziteta, ali i hrane koju jedemo svaki dan.
"Ljudi moraju da shvate da mi jedemo bio - deverzitet, on nama stvara kiseonik, on nas održava u životu. To je nešto bez čega čovek u današnjem obliku ne bi nastao, nikad se ne bi razvio i ne bismo stvorili civilizaciju da ga nismo koristili", počinje priču Milan.
Članovi Društva na terenu
Ružić objašnjava da su sove izuzetno važne u ovom procesu, za svako gazdinstvo. Par sova sa leglom od pet mladunaca ima potrebe za hranom u vidu 10.000 glodara godišnje. Tu su miševi, voluharice, pacovi, puhovi i drugi glodari. Ove štetočine prenose bolesti, mogu da zagade hranu, a nije prijatno ni kada ih vidimo u svom domu. Sove mogu da nam reše ovaj problem viška glodara, posebno kada se zna da bi ženke glodara, da ih sova nije pojela, mogle da izlegu više stotina hiljada jedinki.
Umesto da trošimo novac na otrove za glodare, kao i vreme da odemo do njive i da ih postavimo, možemo da angažujemo sove. Šalu na stranu, dovoljno je da ih ne ugrožavamo i ne lovimo. One neće otrovati divlje životinje koje se nađu na njivi, nego će se zajedno sa njima boriti protiv glodara.
"Sove su u potpunosti izgubile svoje gnezda po Srbiji, a naši članovi su morali da prave drvene kućice i postavljaju ih na banderima ili drugim metalnim stubovima. Prirodnije bi bilo da su ih postavljali na drveću, ali drveća nema, jer je posečeno", kaže Ružić.
Hranilica za ptice
Kikinda je prepoznala značaj sova i sprovela projekat u kome je zaštićeno usko gradsko područje. Pešačka zona je sa drvoredom pretvorena u svojevrsni rezervat prirode. U krošnjama su napravljena gnezda.
"Ova oaza postaje turistički značajna, jer se Kikinda prepoznaje kao grad u koji će da dođe veliki broj ljubitelja prirode, ptica, fotografa, da vidi 700 sova i da pojede neki dobar ručak, kupi suvenir i ostavi neku korist za lokalnu zajednicu. Ona je već prozvana svetskom prestonicom sova i prepoznata kao mesto gde se baštini pozitivan imidž. Takva vrednost može biti stvorena u Beogradu, na Ratnom ostrvu ili Novom Sadu na Koviljsko - petrovaradinskom ritu ili na Fruškoj gori", objašnjava Ružić i dodaje da svi zajedno treba da radimo na jačanju ekološke svesti i značaju očuvanja sredine koja nas okružuje.
Na području Srbije registrovano je 354 vrsta ptica kroz istoriju, a trenutno se gnezdi oko 240 vrsta ptica, dakle, dve trećine od onoga što je ikada nađeno u Srbiji. Među najugroženijim vrstama su ptice selice.
Postoje slučajevi u kojima ljudi motkama masovno uništavaju gnezda lasta, a ne znaju da jedan par lasti zajedno sa svojim mladuncima može da pojede i po 100.000 komaraca.
"Jedna lasta koja dođe u proleće nije nešto što ima 25 ili 30 grama. To je jedna mašina za letenje, jedan organizam koji pre nego što je došao na vašu terasu, ili u vašu štalu, u jednom cugu morao da preleti četiri do pet hiljada kilometara", objašnjava Ružić.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije bavi se prikupljanjem podataka o pticama, koliko ih ima, šta ih ugrožava, koje mere treba preduzeti, da li ih treba nahraniti, zaštititi određeno područje i drugo. U Srbiji je zaštićeno svega šest procenata teritorije, što je jako malo. Prosek na području EU je preko 20 odsto. U Sloveniji je to oko 36 odsto, u Bugarskoj 35, a u Hrvatskoj oko 30 odsto.
Milan na kraju poručuje da su ptice su neodvojivi činilac životnog prostora:
"Mi smo po uzoru na ptice stvorili neverovatna otkrića, krali smo ideje od njih, taj savršeni dizajn koji priroda ima pretočili u nešto što je danas avion, helikopter, poboljšan vid ili pesma. Pozajmili smo perje koje nas greje u jaknama tokom zime, pripotomili ih, pa učinili kućnim ljubimcima, stavili na farme da nam nose jaja, da ih možemo pojesti ako treba. Sve što je čoveku bilo potrebno smo uzeli, ali je pitanje koliko smo im vratili".
Foto: Milan Ružić, Anette Herz / Flickr
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
