Mnogi Vranjanci pamte kako su je u slast jeli kada bi im onako zapakovana u kartonsku kutiju zajedno sa ostalim ponudama stizala od kuće na adresu gde su stanovali kao studenti.
Kad god u kuhinji mlade domaćice Ivane Jovanović iz sela Pavlovac kod Vranja, zamiriše starinska parena torta njene starije ukućane obavezno vrati u detinjstvo kada su je krišom jeli zajedno sa vanilicama pravljenim od svinjske masti. U njihovo vreme ovi kolači su se obavezno srpemali za velike verske i državne praznike, a uz njih se dočekivala i Nova godina. Mnogi Vranjanci i danas pamte kako su je u slast jeli kada bi im onako zapakovana u kartonsku kutiju zajedno sa ostalim ponudama stigla od kuće na adresu gde su stanovali kao studenti.
Iako ova torta može dugo da stoji ona se retko kada duže zadrži na tanjiru u porodici Jovanović zato što je njeni ukućani naprosto obožavaju. Otuda ih naša domaćica veoma često počasti ovim slatkišom zato što se brzo pravi i zato što može da se napravi od namirnica koje su se zatekle u kući.
Za pripremanje ovog slatkog delikatesa ona uvek upotrebi sedam jaja, dve čaše šećera, 400 grama griza, 400 grama brašna, dva peciva, 400 ml mleka, 400 ml zejtina i 200 grama mlevenih oraha. Jaja, prema njenim rečima, najpre treba umutiti sa isto toliko kašika šećera, a potom postepeno i lagano, dodavati mleko, pecivo, griz, prosejano brašno, mlevene orahe i zejtin.
Naša sagovornica ističe da prilikom pravljenja patišpanja za ovu tortu ne mora da se stavi količina šećera koja stoji u receptu, tako da umesto dve čaše može da se sipa čaša i po i da on opet na kraju ispadne ukusan. To se isto odnosi i na količinu mlevenih oraha koja može da se smanji samo na 100 grama, ali i da se u isto vreme doda i 100 grama kokosa. Sve ove sastojke na kraju treba lagno promešati kašikom kako bi se oni sjedinili. To mora da se radi laganim pokretima da umućena smesa ne bi splasla. Brašno koje se sipa u ovu masu takođe treba prosejati kroz sito zato što će se ono tek tada lakše sjediniti sa pecivom i izbeći pojava grudvica u umućenom testu.
Ovako umućenu masu potom treba sipati u podmazan pleh i staviti u zagrejanu rernu da se peče pošto se odozgo lepo poravna kašikom sa svih strana.
"Prilikom pečenja rernu treba otvoriti tek kada se umućeni patišpanj zapeče u plehu. Tada ga treba okrenuti kako bi se sve strane podjednako ispekle. Nikako pre toga jer će se na taj način onemogućiti testu da naraste", kaže Jovanovićeva i savetuje da treba čačkalicom proveriti da li je patišpanj pečen pre nego što se izvadi iz rerne.
"Ako ona posle vađenja iz testa koje se peče ostane suva to je znak da je patišpanj pečen, ali ako na njoj ostanu mrvice to znači da treba još malo da se peče."
Čim izvadi iz rerne ispečeni patišpanj naša sagovornica ga ostavi da se hladi sve dok vrh na površini ne bude čvrst na dodir. Za to vreme ona u omanjoj šerpi napravi šerbet od tri čaše šećera i četiri vode. Kada se ovi sastojci sjedine, a masa proključa - to je znak da je ona gotova i da njome treba odmah da prelije ohlađeni patišpanj i da tom prilikom mora da vodi računa da svaki deo bude jednako preliven ovom tečnošću. Preko ovako prelivene torte zatim treba posuti mlevene orahe po želji i ostaviti je da se ohladi.
Tagovi
Autorka
