Sve je manje onih koji znaju da predu vunu

Tako je bar bilo nekad, ali se u pojedinim mestima u valjevskom kraju i dalje čuva i organizuje prelo. Meštani Brezovica ovu tradiciju čuvaju tako što se okupljanu u prostoru obnovljenog seoskog doma.

Na prelima su se upoznavali momci i devojke

Prela su u starija vremena bila značajna i po tome što su se tu okupljali i mlađi, neoženjeni mladići i neudate devojke. Održavana su u jesen i zimu kada su dani kraći, a noći duge, ali se na prelo išlo ako je bila potrebna pomoć da se oprede vuna ili kudelja ili da se nešto izatka. 

Duge su zimske večeri i noći, pa se valja, da se spremi pletivo za čarape i džempere, a u društvu, uz pesmu i igru mnogo je lakše. Ranije se mnogo više tkalo, svaka kuća imala je i ćilime rađene od svoje vune. I drugi odevni predmeti pravljeni su od vune, ali i kudelje, a mnoge vunene stvari nalazile su se i u devojačkoj spremi za udaju.

Već sa osam godina devojke su znale da pletu

Starije bake se sa setom prisećaju vremena kada se na prelima okupljalo i po stotinu žena i devojaka, a danas, kako kažu nedostaje omladine na selu. Sad ij je mnogo manja, dolazi onoliko žena koliko ih ima u selu, jer ako je selo udaljenije od grada, onda se ne može ići u izlaske, ali su ipak nešto što vredi posetiti.

Veština pređe vune prenosila se s kolena na koleno, sa majke na ćerku, a one su već sa 15 godina znale da predu vunu, pletu i vezu, ali su i kuvale, čuvale stoku. U ranijim vremenima mnogo se više prela kudelja nego vuna. Onda su se tkale šarenice, posteljina, slamarice, pravilo se sukno za odela. Danas se kudelja više ne koristi, pa su se predilje orijentisale na vunu. Kako kažu, od toga pletu uglavnom čarape i džempere, a mladi ne pokazuju želju da nose vunene stvari, jer smatraju da su ti odevni predmeti debeli i da vuna bode.

Sve manje mladih

Veliki je broj staračkih domaćinstava po selima, ima i onih koji su ostali sami jer su se deca odselila, pa u zimskim noćima, lepo je provesti vreme u društvu. Ne žale se bake na svoj život, koliko god da je bilo posla u domaćinstvu, smatraju da su bolje živele nego današnja omladina. I sada, kada se organizuje prelo, dolaze, a neko vreme se radi, a onda sledi pesma i igra. 

"Nekada su se često organizovala, pa se išlo iz jednog zaseoka u drugi, uvek neka druga domaćica poziva na prelo. I toga je bilo puno do devedesetih godina, onda je počelo da se smanjuje. Danas se sve manje ide, kuće se zatvaraju jedna po jedna, ima onih koji su ostali sami po kućama, žalosno je to", kaže Vera Đuričić, meštanka Brezovica.

Preslice i vretena su stari i po više decenija, ručno rađeni i uglavnom nasleđeni od majki i baka. Danas se retko gde i može naći da se kupi, jer više niko to ne pravi.

Postupak prerade vune, počinje tako što se prvo vuna pere, pa se raščešljava, onda prede, zatim se farba, i na kraju se plete ili tka. 

"Nekada se tkalo i po nekoliko ćilima za jednu zimu, a danas ti ćilimi i sve ono što je ispleteno i izatkano, ali i izvezeno stoji po regalima. Ja u ormaru imam bar dvadeset ćilima, ne znam koliko vezenih stvari, sve to stoji tako."

Mlađe žene danas znaju da vezu, poneka zna i da plete, ali da predu, to ne znaju, tvrde meštanke Brezovica.