• Nutricionizam
  • 16.10.2019. 18:00

Svetski trend - odlazak u kupovinu sa nutricionistom

U svetu trend postaje odlazak u kupovinu namirnica sa nutricionistom, koji na licu mesta objašnjava o nutritivnoj vrednosti namirnica. U Kanadi sve više marketa zapošljava tu struku, prenosi nam tamošnja iskustva, holistički nutricionista Selma Redžepagić.

Foto: Depositphotos/IgorVetushko
  • 68
  • 24
  • 0

Proso sa piletinom i zeljem,“bejbi“ spanać sa semenkama lana ili pečena bundeva premazana medom, orasima i cimetom, samo su neki od recepata koje će holistički nutricionista Selma Redžepagić, predložiti onima koji na primer žele skinuti kilograme, odnosno posavetovati ih “šta sa čim ide“. I to na licu mesta, u prodavnici. Ovaj trend u svetu, pre svega u Kanadi, gde nutricionistkinja, inače sa ovih prostora, živi i radi - sve više raste. Ona je završila vodeću kanadsku školu Canadian scool of natural nutrition, odsek prirodne ishrane i stekla zvanje holističkog nutricioniste.

Kupovina sa nutricionistom 70 dolara po satu

Kako saznajemo, cena odlaska u kupovinu sa nutricionistom kreće se od 35 do 70 dolara po satu. "Ovo je nova usluga koja se pojavila na kanadskom tržištu i nije baš dostupna prosečnom Kanađaninu. Ne zbog cene, već prvenstveno zbog zapadnjačkog načina ishrane. On još prednjači kod većine populacije", prenosi nam Selma kanadska iskustva.

Dodaje kako odlazak u nabavku namirnica sa nutricionistom, ima velike prednosti jer kupac za hranu (povrće, voće, meso, žitarice) najpre zdravu, koju namerava konzumirati odmah, dobija i mišljenje stručnjaka. Zahvalno je to jer potrošačko društvo u moru obilja, stvara kod ljudi neodlučnost šta izabrati, a da je zdravo, dobro i cenovno prihvatljivo. Nutricionisti (za sada) najčešće u šoping ture odlaze sa stalnim klijentima koje na licu mesta savetuju koje bi namirnice bilo poželjno konzumirati, kako ih prepoznati, na šta obratiti pažnju i slično. Objašnjavaju im kvalitet i sastav proizvoda, prednosti, mane, udeo makronutrijenata, vitamina, minerala i dr.

Nutricionista Selma Redžepagić (Foto. arhiva S. Redžepagić)

"Ima onih koji žele zbog zdravlja i(li) takvog načina života, naučiti više o onome šta kupuju, odnosno koje su prehrambene namirnice kvalitetnije u odnosu na druge koje su im ponuđene“, kaže nutricionistkinja. Posebno jer ima ljudi koji bi ishranu promenili, ali nemaju dovoljno informacija šta je ono što treba da im se nađe na tanjiru. Privatne se kupovine u Kanadi dogovaraju sa nutricionistom, ali ako trgovine i supermarketi zapošljavaju nutricioniste i dijetetičare, potrebno je unapred dogvoriti za termin. Neretko nutricioniste traže ljudi sa hroničnim dijagnozama (visok pritisak, alergije, dijabetes, problem sa probavom), a naša sagovornica kaže, kako im uvek preporučuje organsko, lokalno i sezonsko uzgojeno povrće i voće, od lokalnih poljoprivrednika.

"Trudim se da im objasnim, zašto je neko povrće ili voće korisnije u odnosu na drugo, u određenom zdravstvenom stanju ili situaciji, na primer šargarepa u odnosu na krompir“, kaže gospođa Selma. Napominje kako ljude uvek savetuje i da čitaju deklaracije proizvoda, posebno kada je reč o organski uzgojenom mesu, voću i povrću. To je, dodaje, važno jer treba znati razliku između mesa koje je "začinjeno“ antibioticima ili je tretirano hormonima rasta, od onog od životinja iz slobodnog uzgoja. Tokom kupovine, nutricionista ima svojevrsnu "lekovitu“ ulogu jer će na primer onome ko ima visok holesterol reći koja ulja (maslinovo) je poželjno koristiti u kuvanju, da bi ga čak i snizio. Nutricionistkinja ističe kako su u ishrani Kanađana mleko i mlečni proizvodi itekako zastupljeni, a moglo bi se delom porazgovarati o njihovom "kvalitetu".

Prednost voću, povrću i proizvodima od celog zrna

Pozitivno je, smatra, da je prvobitni kanadski Zdravstveni pravilnik sa kojim se nije slagala većina tamošnjih nutricionista, izmenjen u korist ishrane koja prednost daje voću, povrću, proizvodima od celog zrna, ribi… Smanjen je po njemu i unos crvenog mesa i mlečnih proizvoda. Onaj ko će angažovati nutricionistu, svakako će dobiti i savet o pravilnim obrocima koji će, ako je reč o zdravom čoveku podrazumevati do 70 odsto složenih ugljenih hidrata (povrće, voće, orašasti plodovi, žitarice), do 20 odsto kvalitetnih proteina poput jaja, mesa živine, ribe i deset odsto kvalitetnih masti (nerafinisana i hladno ceđena ulja i orašastih plodova).

Česta je prehrambena greška konzumiranje pahuljica koje su gotovo uvek prerađene, uz znatne količine šećera i zaslađivača, veštačkih boja i dr. Pogrešiti se neće kada je o doručku reč, ako se jedu kuvana jaja ili kajgana u kombinaciji sa mladim sirom i povrćem. Neprerađene žitarice sa jogurtom i malo voća, takođe su dobar izbor jer će zadovoljiti nutritivne potrebe organizma i držati šećer u krvi pod kontrolom.

Kanađani se okreću zdravoj ishrani (Foto: S. Redžepagić)

"Doručak je važan i nikako ga ne treba preskakati jer to je prvi obrok nakon dugog "posta“ tela za vreme spavanja. Tada je ono uskraćeno za unos vode i hrane i nalazi se u procesu obnavljanja i odmora“, objašnjava naša sagovornica funkcionalnu važnost hrane. Gospođa Selma kaže kako ne zagovara smutije kao "glavni“ obrok, ali mogu da posluže kao užina. Njena omiljena kombinacija su spanać i blitva sa bobičastim voćem i do dve suve smokve. Mesni obroci, savetovaće, posebno oni sa grila ne trebaju biti veći od dlana jer i veličina želuca po pravilu nije veća od šake pa bi svaki višak za njega značio preopterećenje.

Predah od mesa uz proso, pečurke, sočivo i pasulj

Za predah od mesa, organizmu treba podariti belančevine iz pasulja, prosa, piriniča, pečuraka, sočiva u kombinaciji sa dobrim mastima i povrćem. Ulogu nutricioniste naša sagovornica smatra zahvalnom u zdravlju ljudi i dobro je kaže da se tamošnji trend njihovog zapošljavanja i u trgovinama nastavlja. Ljudi savete od stručnjaka tada mogu dobiti besplatno, a svaki kada je zdravlje u pitanju, je i zlata vredan.

O tome koje namirnice uvrstiti u jesenji jelovnik i predstojeće hladnije dane, gospođa Selma kaže kako je to vreme zagrevanja organizma. Tada mu treba podariti kruške, jabuke, grožđe odnosno kupus, karfiol, brokuli, mrkvu, pasulj, tikve, jaja... Kako saznajemo, Kanađani savete nutricionista često traže i online pa iskustva u tome ima i ona. 


Foto prilog


Tagovi

Selma Redžepagić Holistički nutricionista Ishrana Važnost ishrane


Autorka

Snježana Kratz

Snježana ima bogato novinarsko iskustvo rada za različite medije. Oduševljena je eko uzgojem i interesuju je teme alternativnih kultura!

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi