• Ćilimi
  • 28.09.2021. 16:00
  • Pirotski okrug, Pirot

Tajne pirotskog ćilimarstva - zanata čiji je opstanak ugrožen

Vlasnik Ćilimarske zadruge "Ponišavlje" Dragan Panić iz Pirota nije pomislio da zatvori svoju radionicu za proizvodnju čuvenog pirotskog ćilima, čak i onda kada su ih drugi zatvarali. Ali je zabrinut.

Foto: Gordana Nastić
  • 868
  • 911
  • 1

Vertikalni razboj na kome je tkalja Ćilimarske zadruge "Ponišavlje" tkala na daleko čuveni pirotski ćilim privukao je pažnju gotovo svih posetilaca Četvrtog pčelarskog sajma jugoistočnog Balkana i Drugog međunarodnog sajma lekovitog, začinskog, ukrasnog bilja i pčelinjih proizvoda koji su nedavno u istom danu održani u Vranju. Pred njihovim štandom ljudi su se tiskali da izbliza vide kako se tka ova narodna rukotvorina čija je lepota i originalnost opčinila mnoge.

Mnogi su želeli da priđu bliže i vide kako vešti tkaljini prsti provlače raznobojnu vunu kroz niti i sabijaju je tupicom, jedinom alatkom koju koristi pri tkanju. Za mnoge koji se razumeju u tkanje ovo je bila idealna prilika da uporede tehniku tkanja ćilima koja je nekada negovana u vranjskom kraju.

"Moja je majka je tkala na horizontalno postavljenom razboju sa podnoškom. Vunu koju je sama prela, a potom u raznim bojama bojila u bojadžijskoj radnji provlačila je među niti soveljkom i sabijala nabrdilom", pričala je pirotskoj tkalji jedna postarija Vranjanka koja se najduže zadržala na njihovom štandu konstatujući da svaka tkalja koja sedne za razboj da nešto izatka mora u sebi da ima bar malo dara za umetnost.

Pirotski ćilim tražen u Evropskim zemljama

Ćilimarka iz Pirota dodala je da tkanje i te kako ume da umiri živce i to pogotovo u trenutku kada počnu da se rade šare koje zahtevaju veliku preciznost, dobre prste i bistro oko. Upravo ove osobine poseduju sve tkalje angažovane na izradi pirotskog ćilima u pomenutoj zadruzi koja je osnovana daleke 1920. godine, a čiji vlasnik je Dragan Panić.

Proizvodnje pirotskog ćilima, koji je danas jako tražen u Francuskoj, Grčkoj i Belgiji, Panić nije hteo da se odrekne čak i u godinama kada ovaj posao nije išao kako treba i kada su drugi vlasnici zadruga zatvarali svoje radnje. U tim teškim vremenima on je svu svoju snagu i umešnost usmeravao na očuvanje radionice dovodeći mlade žene da od iskusnih tkalja uče ovaj starinski zanat kojim se u njihovom gradu do Drugog svetskog rata bavilo oko 1.800 žena.
U početku su tkalje u Pirotu tkale ćilime isključivo od crne i bele vune, a kada je vuneno predivo počelo da se farba, najpre u prirodnim, a kasnije i industrijskim bojama, ćilimi su postali sve šareniji.

Panić je istrajan u proizvodnji ćilima

"Svaka šara izatkana na pirotskom ćilimu ima svoje značenje tako da se unapred znalo kakav će se ćilim pokloniti nekome u prigodnim prilikama. Tako se vojniku prilikom ispraćaja u vojsku poklanjao ćilim sa šarom bomba, dok se sklapanje braka ili nekog važnog posla krunisalo ćilimom na kome su bili izatkani venci", ističe naš sagovornik naglašavajući da je kornjača najčešći motiv jer simbolizuje plodnost i dugovečnost.

Opstanak ugrožen

Pirotski je zbog tehnike tkanja identičan i sa jedne i sa druge strane. Piroćanci svoje ćilime dele na one za pod, za na zid, molitvene, ćilime goblenskog tipa na kojima su obično motivi ljudi ili životinje i one na kojima su izatkani državni grbovi, porodični, preduzetnički.

"Izrađuje se isključivo od vune koju dobijamo od autohtone ovce pramenke, a koju stočari još uvek drže na na našoj teritoriji. Ćilim ne sme da bude teži od 1.400 grama po metru kvadratnom."

Izrađuje se isključivo od vune autohtone ovce pramenke

Iako je ovaj ćilim danas u svetu prepoznatljiv kao srpski brend i ima zaštićeno geografsko poreklo, naš sagovornik je veoma zabrinut za opstanak ovog umeća u Pirotu koji se pred dominantnom industrijskom tekstilnom proizvodnjom polako gasi.

"Ukoliko država i grad Pirot ne preduzmu hitne mere za opstanak ovog zanata on će za vrlo kratko vreme nestati poput mnogih u našoj zemlji", upozorava Panić.

Svestan toga on se zajedno sa suprugom trudi da ljubav prema tkanju prenese i na svoje unuke u nadi da će one nastaviti da se u njihovoj zadruzi bave proizvodnjom ćilima jer sve dok je tkalja u Pirotu se ovaj vredan zanat neće ugasiti.


Foto prilog


Tagovi

Pirotski ćilim Ponišavlje Tkanje Tkalja Dragan Panić Motivi Goblen


Autorka

Gordana Nastić

Više [+]

Dugogodišnja novinarka koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Sušena pet ili mesec dana, na dimu ili promaji, pikantna ili obična, ukusa i recepata ima raznih kad se krene Srbijom, ali koja kobasica je najbolja - uskoro na Agroklubu!