Ukrasna živina - hobi jednog tinejdžera

Dvorište Luke Stojiljkovića iz Vučja, nadomak Leskovca, krase pernati ljubimci. Za njega je uzgajanje živine hobi iz koga neprestano uči.

Interesovanje za avikulturu od malih nogu

Luka uzgaja ukrasnu živinu od svoje desete godine. Kako kaže, sve je počelo od papagaja kada je imao samo pet godina, ali mu njihovo držanje nije pošlo za rukom. Rešio je da ne odustane i da se oproba sa ukrasnom živinom. "Tragao sam na internetu, raspitivao se kod komšija i slušao priče starijih ljudi. Jednog dana otišao sam na pijacu, ugledao par svilenih kokica i kupio ih. Provodio sam sate gledajući ih, a po povratku iz škole odmah sam svraćao kod njih. Tako sam postajao sve više vezan za moje ljubimce. Kasnije sam nabavio još jednu patuljastu rasu - holandske ćubaste koke, a zatim i neke velike sorte, kao što su faverol i orpington", kaže četrnaestogodišnji Luka.

Šarolikost perja

U Lukinom dvorištu, od ukrasne peradi mogu se videti rase: orpington, faverol, holandske ćubaste koke, svilene kokice i feniks. Svaka rasa poseduje karakteristike koje je čine jedinstvenom, ali za sve njih zajedničko je to da svojom pojavom izazivaju divljenje.

"Velike rase kao što su faverol i orpington malo se teže izvode, veoma su nežne do četvrtog meseca, ali kada porastu veoma su lepe i krupne koke. Ko god da ih pogleda zastane mu dah. Feniks-čokoku je u zlatnovratnoj varijanti, on je neobičnog izgleda sa lepim i operjanim repom. Što se tiče patuljastih rasa, one su veoma pogodne za držanje i izvođenje, male su težine kao i njihova jaja, ali su zato veoma lepe i pomalo čudne. Svilene koke imaju paperje, ćubu, bradu. Holandske ćubaste imaju bujnu ćubu, obično je bela sa dodatkom boje koja je na telu. Recimo, ako je koka crne boje ćuba će joj biti crno - bela. Prosečna nosivost za rase faverol i orpington je oko 150 jaja godišnje. Kod patuljastih rasa nosivost se kreće se od 80 do 140 jaja godišnje. U kategoriji patuljastih rasa najbolje nosilje su ćubaste koke, one snesu godišnje više od 130 jaja”, objašnjava mladi Stojiljković.

Hobi od koga se mnogo uči

Iako je tek u tinejdžerskom dobu, Luka hobi shvata ozbiljno i pruža odličan primer ne samo vršnjacima već i odraslima."Trenutno se broji tridesetak odraslih koka, od svake sorte po 5 - 6 komada, plus pilići. Preko leta sa pilićima bude stotinjak komada. Svi iz moje porodice učestvuju i pomažu mi, ali moram da istaknem da je ovo moj hobi pa oko živine najviše ja radim."

Nakon par godina rada, posvećenosti i istrajnosti, postignuti su vidljivi rezultati. O svojim počecima i putu koji je od tada do danas prešao Luka kaže: "U početku sam se borio sa uginućima jer sam bio dosta neiskusan ali nakon dve godine izborio sam se sa tim problemima i smanjio broj uginuća na 2 - 3 pileta godišnje. Danas je mnogo lakše, naučio sam kako da pravilno gajim živinu. Ali uz odgajivačko iskustvo, naučio sam i kako se trguje i ugovaraju poslovi."

Da Luka postaje sve ozbiljniji odgajivač potvrđuju i njegovi planovi "Nameravam da povećam broj koka, napravim još po jedno jato od svake sorte i ubacim još jednu veću sortu, a to su brame. Želeo bih da sledeće 2016. godine učestvujem na jednoj od najvećih i najlepših izložbi koja se svake godine održava u Niškoj Banji", poverio nam je Luka na kraju razgovora.