Šta kad odete u penziju, a volite rad na zemlji? Kad saberete resurse koje imate, svoje mogućnost i želje, onda bi jedna od varijanti mogla da bude - uzgoj sadnica paulovnije. Tako razmišlja Gordana Cicić iz Petrova kod Kragujevca, koja od ovog posla i prihoduje.
Gordana Cicić iz Petrova kod Kragujevcaje bila je službenica, ali se uvek dodatno bavila i poslovima koji su bliski selu. Jedno vreme je bila i u seoskom turizmu, pravila zimnicu, kolače, a sada u penziji posvetila se uzgoju sadnica paulovnije. Već je u dvorištu imala staklenik, pa da ne bi stajao "besposlen", odlučila je da se oproba u proizvodnji sadnica drveta budućnosti, kako ga mnogi zovu. Ovaj dodatni posao nije težak, ne zahteva mnogo rada, a donese i neki dinar u kuću.
Grodana gaji paulovniju elongatu. Inače, voli ovo drvo zbog njegove otpornosti i zbog toga što brzo raste. Struktura samog drveta je takva da se lako prerađuje, koristi se za ogrev i građevinski materijal, ali može da bude i ukrasno drvo.
"Pre četiri godine sam počela da se bavim uzgojem rasada paulovnije elongate. Penzionerske dane provodim u stakleniku, vodeći računa o mladim biljkama paulovnije. Ovo je drvo izuzetne izdržljivosti. Otporno je na velike minuse, pa čak i ovako mlade sadnice mogu da podnesu temepraturu i do minus 25 stepeni, a primena je višestruka. To je drvo budućnosti, ili kako kažu, drvo koje ima perspektivu. Moj sin je građevinac i on je došao na ideju da posadimo i mi paulovniju i tako je sve i počelo", kaže Gordana.
Za ove četiri godine Gordana je dosta naučila o paulovniji. Kaže da se drvo obnavlja kada ga posečete, otprilike za osam do deset godina: "Samo se obnavlja iz korena, opet kreće da raste i tako može da se obnavlja i do sedam puta. Za mene je to fascinantna činjenica, kao feniks među drvećem, a i moji unuci se imati verovatno neke koristi decenijama posle mene".
Gordana proces proizvodnje rasada paulovnije počinje u februaru, tada seme stavlja u zemlju i tada mora da obezbedi dobra klimatske uslove da bi seme proklijalo. U saksije rasađuje kada naraste do 5 centimetara. "Posle godinu dana sadnica mora da se reže da bi ojačao koren i onda narednog proleća kreće pravi rast ove biljke", objašnjava Cicićka.
Iako je ovo njen hobi, priznaje da ne bi znala šta bi sa svim proizvedenim sadnicama, pa ih nudi na prodaju. Kaže da joj je to bilo još jedno iznenađenje, jer ih mušterije naručuju i to bez razlike, i za velike zasade, ali i pojedinačno.
"Ispostavilo se da ljudi vole ovo drvo. Naručuju ga da bi zaštitili dvorišta od prašine. Ujedno je i ukrasno drvo za koje ne morate da čekate decenijama da izraste. Za zasade naručuju kako bi ga koristili kao građevinski materijal ili za ogrev", kaže ona.
Međutim, među mušterijama najviše je onih koji naručuju za njive koje imaju, a ne obrađuju. Uglavnom su to naslednici koji su otišli u gradove i više ne žive na selu, pa im je to naprikladnije. Tako im parcele nisu zaparložene, a nikad se ne zna kakvu korist danas-sutra mogu da imaju od takvog zasada, pogotovu što dalja ulaganja nisu potrebna.
"Za zapuštene posede, paulovnija je stvarno idealna ili za nekvalitetnu zemlju u koju ljudi ne mogu da seju ostale, klasične useve. Biljke se sade na četiri metara proreda jedna od druge i najbolja je sadnja u jesen", savetuje Gordana.
Gordana godišnje proizvede od 500 do 700 sadnica i isto toliko ih proda. Ona je odlučila da gaji paulovniju elongata, ali napominje da na našim prostorima raste i paulovnija tomentosa. Ova druga je veoma tražena među pčelarima, zbog karakterističnog cveta.
Tagovi
Autorka
