Potrebna im je raznovrsna hrana, a ne podnose nagle promene temperature.
Nojevi su za većinu egzotične životinje koje se mogu videti u zoološkim vrtovima, ali deo ljudi je odlučio da se posveti njihovom uzgajanju. Radi se o vrsti koja je dobro aklimatizovna na klimu u severnim područjima. Uzgajaju se zbog proizvodnje jaja, mesa, perja i kože, ali i zbog masti, kandži, kljuna.
Razlikujemo afričkog, australijskog i južnoameričkog. Afrički noj je najviši i može da naraste do 2,7 m visine. Prosečna težina mužjaka je oko 155 kg, dok su ženke malo teže, oko 165 kg i mogu da snesu i do 10 jaja.
Jedno jaje noja je ekvivalent za 30 kokošjih jaja i može da ima težinu do 1,8 kg. Ljuska je veoma otporna i lagana, zbog toga se koristi za izradu predmeta. U 100 gr nojevog jajeta ima 12,5 gr proteina, 11,8 gr masti i 0,7 gr karbohidrata, a sadrži 118 kcal. U frižideru se može čuvati do tri meseca.
Za kuvanje će vam trebati 75 minuta. Ne preporučuju se osobama koje imaju problema sa masnoćom u krvi. Kao i kokošja jaja mogu izazvati pojavu alergije.
Na jednom noju ima oko jedan kilogram perja, a prikuplja se od životinja koje su stare najmanje tri godine. Dužina pera ne sme da bude veća od 80 cm, a seku se posebnom tehnikom. Meso je najsličnije govedini, a odlikuje se malim sadržajem masti.
Nojeva mast je veoma tražen proizvod zbog svog antiinflamatornog dejstva, smanjivanja edema i ubrzavanja zarastanja rana. Jedan noj može dati do sedam kilograma masti.
Najveći problem kod uzgajanja je što ne podnose iznenadne promene temperature. Iako mogu da podnesu hladnoću, čak do -30ºC, treba ih zaštiti jer im opada imunitet. Međutim, moguće ih je držati u negrejanim objektima, ako su izgrađeni od kvalitetnog materijala, suvi, osvetljeni, a ventilacija odgovarajuća. Kada je hladno ne otvarati vrata objekta kako ne bi došlo do prehlađivanja.
Nojevi traže ispunjavanje zahteva koje odlikuju i drugu živinu, ali im je neophodan veći prostor. Objekat treba da bude suv i ima dobru ventilaciju. Najviše im odgovara pod od drveta koji se prekrije debelim slojem slame i piljevine. Sam prostor mora biti visok zbog visine životinja. Od njihove glave do plafona treba da ima praznog prostora jedan metar.
Uz glavni objekat neophodno je da imaju ograđen spoljni prostor. Lokacija treba da je dobro osvetljena, da nema senke od drveća i grmlja.
Veliku pažnju posvetite broju i rasporedu hranilica, jer se nojevi mogu povrediti u borbi za hranu. Za piliće udaljenost hranilica je 0,5 m, a za odrasle 1,5 m. Hranilice za travu i seno moraju da budu posebno pozicionirane. Pojilice za vodu treba da budu bele kako bi ih nojevi mogli lako uočiti.
Potrebna im je raznovrsna hrana bogata nutrijentima, uzimajući u obzir godišnje doba, način držanja, starost i fiziološko stanje jedinki.
Glavni izvor energije i vitamina je povrće. Za ishranu se najviše koriste šargarepa, cvekla, kruška, skuvan krompir i pomešan sa mekinjama i biljnim brašnom. Od žitarica hrane se kukuruzom, pšenicom, ječmom, ovsom. U ishrani mora biti zastupljena zelena, sveža trava, seno trava i leguminoza (lucerke ili deteline), kopriva, biljno brašno. Koriste se mlečni proizvodi, riblje i koštano brašno.
Kod ishrane se razlikuje doba godine i faza u kojoj se životinje nalaze. Kako bi iskoristili hranu na lokaciji mora biti sitnih kamenčić koje gutaju i tako način obezbeđuju varenje hrane.
Tagovi
Autorka
