• Plantaža šipurka
  • 07.07.2017. 14:00

Uzgoj šipurka šansa za svetliju budućnost

Zaposleni iz grada češće nego ranije traže alternativu u selu. Zbog zauzetosti na radnim mestima nužno biraju manje zahtevne biljne kulture. Igor Petrović odabrao je onu koja pored minimalnog rada ne zahteva ni velika ulaganja.

Foto: Biljana Nenković
  • 12.287
  • 874
  • 0

Igor Petrović, iz Mladenovca, uprkos tome što ima radno mesto u gradskoj firmi, odlučio da za budućnost svoje porodice napravi "plan B" i to u poljoprivredi. Za svoj plan odabrao je biljnu vrstu koju u Srbiji najčešće viđamo u vrzinama kao samoniklu. U selu Vlaška, kod Mladenovca, zasadio je šipurak na površini od 40 ari. Rod neće prodavati kao sirovinu, već kao polu i gotov proizvod.

Prema Petrovićevim rečima tržište u našoj zemlji u ovom momentu "guta" sve što se proizvede. Šipurak je, kako tvrdi Igor, idealan za one koji već imaju poslove u gradu jer ne traži veliko angažovanje, ni preterana ulaganja, ali može mnogo da pruži.

Plantaža šipurka u selu Vlaška

Proizvodi od šipurka deficitarna roba

Petrović tvrdi da je ideju dobio posle spontanog razgovora sa prijateljima i debate šta može da se radi uporedo, ako već imate posao, gde ulaganja nisu enormna, a da rod ima prođu na tržištu.

"Izbor je pao na šipurak. Moj zasad je u četvrtoj godini. Mene je najviše koštala zemlja koju sam kupio jer nisam imao svoju, zatim sadnice i obrada zemljišta, zato što parcela na kojoj sam podigao zasad nije obrađivana 40 godina", objašnjava Igor koji je zaposlen u jednoj osiguravajućoj kompaniji.

On tvrdi da je šipurak deficitarna roba na tržištu i uveren je da će sve što proizvede sigurno uspeti da prodati. "Prevashodno je pulpa tražena na tržištu. Zatim su tu sušeni šipurak za čaj i džem. Planiramo da proizvodimo i ulje od šipka. I ono je, takođe, dosta traženo na tržištu, dodaje Petrović.

Ne traži plodna zemljišta - najvažnija je rezidba

Igor ima 800 sadnica šipurka sorte Smit. Ta sorta ima redukovan broj trnja u odnosu na divlji šipurak. Sadnja je obavljena u razmaku od 60 cm. Obrada zemlje je bila na 40-50 cm i odrađeno je riperovanje da bi se dobilo na rastresitosti. Šipurak ne traži naročito plodnu zemlju.

Rezidba šipurka

Od 5 do 10 kilograma po žbunu

Jedini problem koji ima ovaj pionir u centralnom delu Srbije sa plantažnim gajenjem šipurka je navodnjavanje. Naime, on još nema rešeno pitanje zalivanja po sistemu kap po kap. I pored toga Petrović očekuje rod od 5-10 kilograma po žbunu.

Planira se izlaz na strana tržišta

Plod šipurka može da bude u prečniku i 25 mm, ako dobije vodu u pravo vreme. Za sada tržište u Srbiji traži proizvode od šipurka. Ali Igorov plan je da podrobno ispita i tržišta u inostranstvu i već postoje indicije da bi proizvodi od ove biljke mogle da dostignu dobru cenu.

Foto: Biljana Nenković


Tagovi

Plantaža Šipurak Rezidba Hidrobur Pulpa Čaj od šipurka Džem Plamenača Biljne vaši Plavo prskanje Jesenja rezidba


Autorka

Biljana Nenković

Više [+]

Biljana Nenković je više od dvadeset godina novinar izveštač iz Kragujevca i Šumadije za nacionalne medije. Preferira afirmativne priče koje podstiču pozitivnu energiju. Moto kojim se rukovodi - Koliko možeš, toliko se usuđuj, i malo više od toga!

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrće Već nakon četiri dana salata i kupus su nikli i trenutno se nalaze u fazi kotiledona. Klijavost semena salate kod nas je 94%, dok je kupusa 96%. Šargarepa u ovom trenutku i dalje nije nikla.