Način šaranja i bojenja menjao se kroz istoriju, ali se do danas i dalje održao način ukrašavanja voskom. U novije vreme postala je popularna kupovina već našaranih, ali i ofarbanih.
Simbol velikog hrišćanskog praznika Vaskrs su šarena jaja. Ove godine najviše će penzionerka Miladinka Petrović ofarbati u ljusci od luka, jer smatra da je to "nekako najlepša boja".
"Prvo jaje će biti crveno i kupila sam dve kesece te boje, ali ću ih obe staviti da bude jača boja, al neću farbati više od desetak komada. Imam i po kesicu farbe plave, zelene i žute. Najviše se radujem što ću i ove godine farbati sa svojom praunukom. Ona ima pet godina i kao i svako dete, raduje se, voli da gleda šta se radi. Uzme ona svoje bojice i flomastere i šara i to je posle njeno jaje", prepričava Petrovićeva.
Većina domaćica vaskršnja jaja farba na Veliki petak, ali nije "greška" ni ako se to radi na na Veliki četvrtak ili u subotu.
"Ljuske od luka skupljam po nekoliko nedelja, ostavljam u kesu i kad dođe vreme da za farbanje jaja, potopim ih u vodu u jednoj šerpi i stavim da to polako vri. Kad su skuvana, prebacujem ih u lukovinu i tu stoje dok ne dobijem boju koja mi se sviđa. Probala sam da farbam sa sokom od cvekle, pa da dobijem crvenu boju, al' mi nešto nije uspelo", kaže ova domaćica i dodaje da je probala i sa koprivom, ali se lukovina pokazala kao najbolja.
"Čak i ako prođe kroz ljusku nije strašno, jestivo je, al ne volim baš kad mi prođe ova veštačka boja, ko zna kakva je to hemija."
U narodu se veruje da prvo jaje koje se skuva i ofarba u crvenu boju štiti ukućane od nesreće i bolesti i ono se čuva cele godine, do narednog Vaskrsa. Ono od prethodne godine se ne baca u kantu, već se zakopava u voćnjaku ili dvorištu.
Običaj je da se na Vaskrs deci darivaju jaja, pa onda nije ni čudno da domaćice farbaju i po 50, 60 i više komada. Ukrašavanju ofarbanih se posvećuje dosta pažnje.
"Kupe mi ćerke sličice, pa to zalepe, al ja volim da naberem detelinu ili neke druge cvetiće, pa stavim na jaje i u najlon čarapu, dobro stegnem i onda stavim da stoji u farbi. Tako su žene pre to radile. Neke su koristile vosak, pa sa pisaljkom crtale po jajetu i onda ga farbale, al ja to ne umem, a i nemam toliko vremena Kad ga izvadim iz boje, premažem ih sa malo masti, a višak obrišem krpom, tako da se ona sijaju", kaže naša sagovornica.
Već više od decenije na valjevskoj pijaci mogu se kupiti vaskršnja jaja koja su našarana voskom. Šta će biti motiv šare, zavisi isključivo od inspiracije i veštih ruku domaćice. Najvažnije je strpljenje, a uz to neophodni su pčelinji vosak, pisaljka i sveća. Treba da su sobne temperature, a tehnika šaranja je jednostavna - vosak se zagreje nad plamenom sveće i brzim i kratkim potezima nanosi na ljusku. Potom s tako našarana farbaju, a kada se skine vosak, ostaju svetle šare.
Ofarbana jaja se na Vaskrs iznose na trpezu, a razne korpice i dekoracije su postale neizbežne i najviše im se raduju deca.
Cena jaja u odnosu na prošlu godinu je znatno viša i kreće se od 20 do 35 dinara po komadu. Kokošija koja su već ukrašena voskom nude se po ceni od 50 dinara, guščija su 140, a pačija 110. Pravu atrakcija su ona sa belom ljuskom, a cena ima je od 30 do 40 dinara. Prodavci ove godine prepeličija prodaju za 15 dinara.
Vaskrs se smatra praznikom nad praznicima, i to je dana pobede vere i života nad smrću i dan kada je svojim vaskrsenjem Hristos ljudima otvorio put u večni život. U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevanđelja o događalima u dane Stradanja. Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta. Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, a poseban značaj ima plaštanica.
Plaštanica je platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob, a koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja hristovu sahranu. Potom se polaže ispred oltara na posebno ukrašen sto koji simbolizuje grob Hristov.
U valjevskom kraju, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je ona položena. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena. Ipak, sveštenici napominju da provlačenje predstavlja simboličan silazak u ad i vaskrsenje.
Umesto uobičajenog pozdrava, ljudi se na Vaskrs i cele Svetle nedelje pozdravljaju rečima: "Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!"
Tagovi
Autorka
