• Žene stub sela
  • 25.10.2016. 16:00

Vredne ruke seoskih žena u Vojvodini

Žene na selu su nebrojano puta dokazale svoju ulogu i značaj očuvanja porodice. Takođe, svojim idejama su pokazale i preduzetnički duh kojim doprinose kućnom budžetu baveći se različitim delatnostima, od organske poljoprivrede, proizvodnje slatkih đakonija do brojnih rukotvorina i čuvanja starih zanata.

  • 2.511
  • 244
  • 0

Žene na selu su nebrojano puta dokazale svoju ulogu i značaj očuvanja porodice. Takođe, svojim idejama su pokazale i preduzetnički duh kojim doprinose kućnom budžetu baveći se različitim delatnostima, od organske poljoprivrede, proizvodnje slatkih đakonija do brojnih rukotvorina i čuvanja starih zanata. S nekima od pripadnica nežnijeg pola susreli smo na Sajmu stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini koji je održan u Zrenjaninu povodom svetskog dana seoskih žena.

Organska proizvodnja

Jedna od onih s velikim entuzijazmom jeste i Gordana Šokšić iz Taraša čija Bio farma "Šokšić" ove godine slavi deceniju postojanja. Gordana smatra da su žene nosioci organskih farmi u Srbiji, da su one suptilnije i da imaju više sluha za ovu proizvodnju. Ističe da organska proizvodnja zahteva više rada i povećenosti naročito kada je upitanju nadgledanje biljaka, a treba razmišljati i o zemljištu to jest kako ga nenarušenog kvaliteta ostaviti pokoljenjima.

"Onaj ko se bavi orgnskom proizvodnjom mora biti svestan zdravlja ljudi, kao visokomoralni i odgovorni proizvođač. Na taj način se stiče poverenje kupaca. Žena je nosilac porodice,a dobro društvo ima zdrave porodice. Uloga žene je da naše porodice sačuvamo i okupimo, kao i da slušamo jedni druge kako se ne bi međusobno udaljavali. Zbog toga je naše gazdinstvo porodična farma u koju smo uključili i naše sinove koji studiraju poljoprivredne fakultete. Suprug i ja smo smireni jer znamo da će naša deca po završetku školovanja imti posao", između ostalog je rekla Šokšić.

Tradicionalni zanati mogu da donesu prihod

Nevenka Plavšić

Plavšić Nevenka je jedna od žena koja predstavlja Udruženje iz Novih Kozaraca. Ova vremešna dama čini se i dobro zarađuje s obzirom na broj žena koje se obično okupe na njenom štandu kako bi kupile ono što je izatkala. "U Novim Kozarcima se održava Pitijada koja je u Vojvodini poznata. Osim pravljenja pita bavimo se tkanjem krpara. Toliko toga smo natkale i pokazujemo. Najviše nam traže krpare za ugaone garniture i podove. Kod nas i naručuju po dimenzijama koje su im potrebne. Ovo je tradicionalan način tkanja, a cena je više nego povoljna, 700 dinara po metru.Od materijala najviše koristimo bukle i pamuk. Nekada su žene mnogo tkale, sada smo se nekoliko nas starijih podsetile i upustile u ovaj poduhvat, a lepo je što ima i mladih žena zainteresovanih da uče", kaže Nevenka.

Od vizije do realizacije

Olivera i Aleksandar Golić svoje uhlebljenje su takođe našli u organskoj proizvodnji, iako sa njom po struci nisu povezani. Sve je počelo sa kupovinom hektara zemlje nadomak Zrenjanina i vizijom koju su imali. Sada na svojoj Organskoj farmi "Gason" proizvode organsko voće, povrće i druge biljne vrste koje im donose zaradu, ali i zadovoljstvo.

"Supruga, sin i ja činimo naše gazdinstvo. Samo nas je troje, ali i to je dovoljno da bismo postigli nešto u životu. Mnogo smo radili i možemo reći da smo sve vlastitim radom stvorili. Svi koji se bave organskom proizvodnjom su skromni, a prevashodno im je stalo do njih samih i njihove porodice i rođaka. Drugačiji smo od drugih, jer imamo i proizvodnju međuuseva", kaže Aleksandar Golić.

U okviru organske farme Golići imaju voćnjak unutar kojeg se odvija i proizvodnja jagodičastog voća ali i povrća. Do sada su pisali i više projekata i konkurisali na različiitm konkursima u vezi podrške organskoj proizvodnji. To je bio jedini način da razviju proizvodnju. Golići se nisu se zadovoljili samo primarnom proizvodnjom već su se odlučili i za proizvodnju organskih džemova i sokova bez korišćenja konzervansa, a jagodičasto voće zamrzavaju. Zahvaljujući konkurisanju na jednom od konkursa uskoro na gazdinstvo Golića stiže sušara čijim korišćenjem će u budućnosti ponudi više finalnih proizvoda.

Vojvođanske đakonije lek za dušu

Udruženje žena "Livađanke" iz Aleksandrova bave se izradom tradicionalnih kolača, od testa "ukiselo" kako se to u Banatu kaže, a koje podrazumeva razne slane i slatke kiflice, štrudle sa makom, višnjama, orasima, rogačem, preko sitnih kolača raznih sorti, pa sve do torti.

"Naše Udruženje održava različite radionice za decu, od šivenja, pletenja, do kuvanja i pravljenja kolača. Na izložbama su u redovnoj ponudi kolači koji su delo dečijih ruku. Inače, deca u radionicama uče i da pevaju, recituju, glume. Dok prave kolače ili pletu, oni pevaju. Sve pomalo podseća na nekadašnja prela. Na poklon smo od jedne žene iz našeg sela koja živi u Nemačkoj dobili mašinu za šivenje. Sada ćemo se potruditi da kroz projekat dođemo i do šporeta", s ponosom kaže Ljubinka Miškov, predsednica ovog Udruženja.

Udruženja žena "Moj Aradac" takođe iz Aleksandrova prepoznatljivo je prevashodno zbog fantastično oslikanih medenjaka koje pravi Snežana Milićević.

Snežana Milićević

"Medenjacima se bavim iz hobija, već dve godine. Često mi je na pamet padalo da bih mogla detetu da pravim medenjake, a onda sam poželela i da ih ukrasim. Bukvalno u jednom danu sasvim spontano je nastala ideja o izradi medenjaka. Malo sam koristila YouTube i gledala kako se dekorišu. I dalje se usavršavam sa tehnikama, ali u suštini se igram. Medenjake prodajem na brojnim manifestacijama, a prijatelji su uvek najbolja reklama. Oni su i tražili da medenjake pakujem u teglice da bi ih nosili na poklon, što se pokazalo kao dobro. U teglicu stane 250 grama medenjaka, a prodajem je za 300 dinara", veselo je ispričala Snežana Milićević.

Inače, na manifestacijama koje povezuju udruženja ovakve vrste, često se čuje i o doprinosu Interneta i društvenih mreža u njihovim poslovima, a posebno u prodaji. Mreže im pomažu najpre da pozicioniraju svoje proizvode, a zatim i da ih uz pomoć IT tehnologija prodaju. Mlađe kažu da su već počele da prodaju svoju robu preko Facebooka, a one nešto starije prihvataju pomoć svojih ćerki i unuka. Sve u svemu zainteresovanost za ovaj vid prodaje, zaista postoji.


Tagovi

Seoske žene Organska proizvodnja Stari zanati Medenjaci Udruženja žena


Autorka

Jasna Bajšanski

Više [+]

Jasna Bajšanski, Zrenjanin