Duška Samardžija godinama je koristila starinsku pasirku, a onda je odlučila olakšati sebi posao. Podelila je s nama svoj recpet, a mi vam donosimo još dva. A kako vi pripremate ovu zimnicu?
Ko god da ima viška paradajza u bašti, ovih dana ga kuva za zimnicu jer, ništa nije ravno domaćem soku koji nam služi za supu, sos, punjenu papriku, sataraš i sva druga jela u kojima ga rado koristimo.
Duška Samardžija odlaskom u penziju odlučila je da sadi povrće u bašti na dedovini u selu Donji Javoranj kod Davora, na Baniji (Hrvatska). Kaže, uzgaja isključivo organsko povrće bez upotrebe bilo kakvih pesticida i hemijskih sredstava.
"To više nije toliko nova i zanimljiva informacija s obzirom na daleko kvalitetnije trendove kojima su uglavnom posvećeni mladi ljudi koji se bave biodinamičkim gajenjem voća i povrća i vode računa o suživotu čoveka, biljaka, životinja i svih drugih elemenata prirode", priča nam Samardžija koji je svoj radni vek provela u turizmu organzujući putovanja po Hrvatskoj i čitavom svetu.
Pre nekoliko godina sačuvala je starinsko seme paradajza od kojeg sama uzgaja sadnice, a plodovi su joj vrlo ukusni. Ovog je leta inače toploljubivoj biljci odgovaralo što je u hladu, a otkriva da je oko nje ostavila i travu koja je zadržavala vlagu.
"Žao mi je kada čujem da ima onih koji ne žele kuvati paradajz, kažu da im se ne isplati. Iako, razumem i one kojima su skupa drva, plin", komentariše aktuelnu situaciju.
Godinama je uz pomoć majke pasirala na starinsku, drvenu pasirku. Ali, ko god da je na ovaj način pasirao, zna da je to dugotrajan i mukotrpan posao. Duška je odlučila olakšati čitav proces pa danas to radi pomoću mašine za mlevenje mesa.
Prema njenom receptu, za jedan kilogram paradajza potrebno je pet grama soli, a šećer ne koristi jer je paradajz sam po sebi sladak.
"Lično sam koristila 20 kilograma rozeg paradajza, dva celera, koren i list, tri crvena luka srednje veličine i jednu kuhinjsku kašičicu soli."
Ubrani, zreli paradajz ostavi na suncu dan ili dva da omekša. Prvi korak je da ih "pofuri" u vreloj vodi. Oprani paradajz stavi u kipuću vodu, tek toliko da ih prekrije. Drži ih tako nekoliko minuta da bi se lakše skinula ljuska. Posle toga ih oguli, ohladi i manje izreže na polovine, a veće na četvrtine.
Melje ih na običnoj ručnoj mašini koristeći srednje široku rešetku za mlevenje mesa.
"Ne preporučujem korišćenje električne mašine kako zbog sigurnosnih razlog tako i zbog boljeg unosa sopstvene dobre energije domaćice koja blagotvorno utiče na kvalitet gotovog proizvoda", Duškin je dodatak receptu.
Propasiran paradajz tada sipa u čeličnu emajliranu posudu s debljim dnom. Kaže, ona koristi starinsku gusanu Emo Celje. Posudu stavi na malo jaču vatru do tačke vrenja, a posle toga smanji temperaturu, meša i ukuvava dok se tečnost ne zgusne do gustoće ređeg pekmeza.
Dodaje i koren i list celera, kao i luk kog iseče na četvrtine, ali ne u potpunosti nego do polovine kako bi se lakše izvadio ukoliko se ne raskuva.
"Kada se paradajz zgusne, dodaje se so i po potrebi šećer, pa se dobro promeša."
U međuvremenu čiste, oprane i suve flaše stavi u hladnu peć i polako zagreva kako bi se sterilisale na temperaturi od 100 stepeni Celzijusa. Mogu se sterilisati i u vreloj vodi, zatim staviti u ugrejanu vruću peć i držati oko 10 minuta dok se ne počnu puniti.
Paradajz se izliva u tegle i čvrsto zatvara sterilisanim poklopcima. Oni se takođe prokuvaju u vreloj vodi i stave na sterilizaciju u peć.
Nakon što su napunjene i zatvorene, tegle se zamotaju toplom tkaninom kako bi se još neko vreme "pasterizovale".
"Ja ih zamotam u frotir peškire i zatrpam ćebetom. Drugi način je da ih ostavite u vrućoj peći oko jedan sat, zatim isključite peć i ostavite da stoje, da se potpuno ohlade. Čuvati ih na suvom i tamnom mestu", zaključuje Duška.
Ovo je tek jedan od načina ukuvavanja paradajza za zimu.
On se može takođe oprati, naseckati i nasoliti po želji i dobro zgnječiti rukama. Ostavi se preko noći da još više omekša. Posle toga se pasira pomoću starinske ili čak novijih modela pasirki uz koje će ovaj posao brže teći. Dobijeni sok se kuva do željene gustine i razliva u sterilisane flaše ili tegle.
Drugi način je narezati sveži paradajz, izgnječiti što više možemo i staviti ga da prokuva. Kada omekša i kožica se krene odvajati od "mesa", smesa se hladi, nakon toga pasira i ukuvava sok.
Jako je važno flaše dobro oprati i sterilisati ih, kao i čepove. Takođe, pasterizacija je neizostavan deo ovog procesa kako bi se sok što duže očuvao.
U slučaju da u svojoj bašti nemate odjednom količinu koju bi bilo isplativo kuvati, spremite ga u zamrzivač i kada nakupite dovoljno, kuvajte. Smrznuti paradajz neće izgubiti nutritivne vrednosti, a još lakše će se pasirati, odnosno moći ćete preskočiti korak soljenja ili prokuvavanja kako bi omekšao.
Naši vredni čitaoci s nama su na našoj društvenoj mreži KLUB već podelili fotografije kuvanja paradajza. Tako iz objave Tihomira Novotnija možemo otkriti da koristi postupak sličan Duškinom, a sok razliva u pivske flaše što je vrlo pohvalno jer tamno staklo dodatno čuva od kvarenja.
Da je ovaj postupak popularan za manje količine dokazuju i fotografije koje je objavila Tea Januš.
Hoćete li i vi ove godine kuvati paradajz? Koji je vaš recept? Imate li kakvu tajnu? Podelite ih s nama, zajedno s fotografijama, na našoj društvenoj mreži KLUB.
Tagovi
Autorka
Jedan od najlekovitijih spojeva: sremuš i rakija
Za pripremu tinkture sremuša potrebno je: 1. Dobar doručak (po ukusu) uz salatu od svežih listova sremuša 2. Iseckan sremuš 3. Kvalitetna rakija kojom će se sremuš prelit...
